Ponekad, kao danas gubim svoju vjeru u Boga i sve oko sebe...
I pitam se dali sam i s čime sam zaslužila da ovako patim,
da me ovako srce boli i da mi svakim danom sve više i više srce boli.
I boli me kad gledam drugu djecu, kad gledam druge mame.
I pitam se noču zašto se to meni događa, zašto i ja ne mogu biti mama jednog predivnog djeteta.
I svejedno mi je dali dečko ili mala curica.
Stvarno mi je svejedno.
I svaku noć molim da i mene netko jednog dana zove Mama.
I pitam sebe i pitam Boga zar stvarno nisam zaslužila biti Mama..
onda se opet tješim, da Bog me iskušava da me nauči cjeniti život....
I onda opet ništa neznam....boli me boli srce i suza za suzom teče.....
O Bože samo želim da i mene netko zove MAMA