Nađu je nešto uhvatilo.... 38 temperatura, kašlje i nos je prepun, nikako ga ne možemo očistiti, jedva diše i teško sisa. Zaspala je, mrvica, a toliko je večeras plakala da je i meni došlo sa njom da plačem. Ne dozvoljava da joj očistimo nos, vrišti kad hoću da joj nakapam fiziološku...
Okupale smo se zajedno i sad spava na mom jastuku
Inače sam već duže htela da vas pitam nešto: da li nekad pucate? Ono da ste nervozne iz nekog razloga, dete je baš tad kenjkavo, muž po pravilu nije tu.... I koliko to traje i kako se borite sa tim?
Ja sam inače prilično razmažena i živčana persona. Navikla da uvek dobijem ono što hoću baš istog trenutka. Vežbam se da sebe stvim u drugi plan, ali nekad me tako izbaci iz takta neka sitnica (nevezano za dete) i sad učim da kontrolišem svoj bes (a teeeeeeeeeeeško mi je). Uz to mi se sa mengom vratio i užasni PMS kad grizem i sikćem na sve strane. Kad sam takva dete "uvalim" MMu a kad me prođe onda se jedem što sam dete gurnula od sebe. I mada znam da svi imamo loše dane ja se uvek posle osećam kao nemajka. I stalno se pitam kako ću kad jednog dana budem imala dvoje (troje...).
A možda bolje da stučem čokoladu i legnem...
 |
|||
