mozete joj samo preneti moje iskustvo takodje posle ICSI-a sa dva ploda. Imala sam obilno krvarenje u 8-oj nedelji te sam bila u bolnici gde su me ispitivali na secer, endrokrinoloski, hematoloski i sve je bilo u redu. Nisu nikako mogli da utvrde zasto je doslo do krvarenja. Naravno strogo sam mirovala i bebice su se razvijale normalno. Pustili su me kuci nakon nedelju dana sa preporukom sa strogo mirovanje. Bukvalno sam jela u krevetu i samo isla u toalet. U 11 - oj nedelji, pri strogom mirovanje, pod injekcijama progesterona, pod najjacom dozom utrogestana, u krevetu dolazi do ponovnog obilnog krvarenja i izasao mi je ugrusak velicine pesnice gde sam pomislila da je sve otislo. Kad sam dosla u bolnicu, bebe su bile dobro. Drzali su me u bolnici do pune 14-te nedelje gde su svako juro na viziti govorili da se kod mene ceka da li cu imati pobacaj ili cu uspeti. Nisam uopste zelela da slusam te pesimisticne doktore i znala sam da cu uspeti. Pune tri nedelje sam ja po malo krvarila, te braon, te sveza krv te ne znam vise ni sama sta sve, a doktori samo na UZ kazu da su bebe ok i da nemaju tacan uzrok krvarenja. Na kraju je sve ispalo ok i ja moje zlato drzim u narucju, a ti isti doktori i dan danas me uzimaju za primer kako sam uvek bila nasmejana i puna optimizma i da je to 50 % uspeha - dobro psihicko stanje trudnice. Nadam se da sam malo doprinela celoj situaciji.