Citiraj AdioMare prvotno napisa Vidi poruku
Frida, ja vidim problem da mi netko urla i izbezumljeno paničari tik do stola na kojem i ja rađam i imam pravo na svoje osjećaje dok rađam, ali očito se ništa ne može napraviti da se baš svima osigura atmosfera koja im u tom trenutku paše. Iako i vikalicama ne godi atmosfera, to mene ne tješi.
No, kako je - tako je.
Ja smatram da za sve kojima smetaju tuđi "izljevi" bola trebaju pronaći svoj mir rađajući kod kuće ili privatno-ako imaju para. Mislim da je nehumano očekivati od nekoga da zatomljava toliku dozu bola koju možda ne može podnijeti.
Kad sam ja dovezena u bolnicu u deliriju od bolova (nisu znali, kao ni ja, da mi se cista od krvi razlila po trbušnoj šupljini...) i plakala i vikala i dozivala na ginekologiji u Merkuru, samo su mi dotrčavale da me stišaju... krave! A ja sam jedva disala i gubila se u bolovima... nisu imali pojma šta mi je, samo su znali da sam glasna, ma UH! Samo kad se sjetim jeza me prođe. A doktor je pri samom ulasku u operacijsku sa prepadnutim tonom samo prokomentirao: " Smijemo li mi nju OVAKVU otvarati?!" Kasnije mi je pričao da sam umalo umrla, sepsa i to, ali koga je to bila briga? Jako sam bila ljuta i razočarana njihovom hladnoćom (osoblje)... Ne znam kakva ću biti na porodu, možda ću biti kao bubica, ali bude li mi pomagalo da mučem- ima da mučem! Nije mene sram nikoga i ničega. Čuj, sram, ma dajte žene... i biti u bolovima i gušiti se u njima... to je meni nepojmljivo! Jedino što ne bih to je da ne bih psovala jer mi to jednostavno nije u vokabularu.