Ovako ja riješavam šoping. Naime imam malog od skoro dvije godine, a jednog od 9 i po mj. Samo jedan ide samnom u šoping, drugi je s mužem doma. Ako ide muž u šoping kupuje po spisku. Manja beba još ne kuži i dobar je dok se vozimo kroz dućan jer je puno šarenih boja. Ali stariji je "užas". Zapravo nije on užas nego činenica da bez obzira koliko traje šoping (pola sata ili sat i po) njemu je to jako dugo.
Animiram ga. Pjevam s njim po centru, gledamo stvari na policama, kada je jako nervozan odemo do igračka da se malo poigra. Ako je dobar sve ih vratimo ako ne uzmemo najjeftiniju. Naravno da i ja imam popis inače bi se izgubila. Shvatila sam da ako cijelo vrijeme pregledavam police bude ljut jer mu ne obraćam pažnju. Mogu ti reći da smješno izgleda kada se glupiram ali ljudi oko mene se nasmiju. Bolje i takva reakcija nego da me žalosno gledaju dok on cvili.
A što se tiče muža. Nasamo mu objasni što očekuješ od njega. I nemoj samo očekivati da ti pomogne nego mu kaži. Ja ti imam iste probleme. Moj muž još više voli televiziju i kada se zagleda rijetko je svjestan stvari oko sebe. Jednom mu je mali stao ispred televizije i gledao ga u oči. Kužiš poruku? Mužu sam morala prevesti, naravno.
Meni se čini da ti je mali željan pažnje. Možda je ne dobiva od tate koliko mu treba. Ti ih angažiraj na način da smisliš i nježno predložiš igre u kojima će se oni igrati a tebi dati slobodnog prostora.