Biti dobar roditelj ne znači puštati dite da ti skaće po glavi i radi šta ono hoće.

Trebaju se znati granice.
Ja se cili dan po kući derem i vićem ne, nemoj, pazi, čuvaj, opa...
Ne vićem zato šta sam ljuta, nego zato šta me ne čuju od njihove vike.
Ali kad mislim ozbiljno, pomjeni se boja glasa i oni to kuže.
Dobro, Luka možda ne još, ali se isto okrene da me pogleda.
Ima granice, ali ih još ne poštuje.
Proći će Krke, dok se moj autorotet ne uhvati.
Trenutno na moje "ne" ili bilo kakvo drugo namtanje moje volje, završava jako bolnim udarcima, prolivenom ručkom ili razbijenom čašom.

Neću ti preporučiti da mu daš da pročita knjigu koja se spominje.
Ja sam je čitala, dobra je, ali meni nije sjela.
Trenutno je opet kod mene, na repete, pa ćemo vidit.

Ja ti mogu biti primjer zašto udarati nije dobro.
A niti jedna knjiga me nije tome naučila.

MM je macho muškarac.
Možda ne po izgledu, ali po ponašanju je sigurno.
Želeći mi dobro, njegova je mama pogrišila.
Ali i to se može ispraviti.
Upornost, razgovor i malo ženke mudrosti