Osim toga, radi se o njenom djetetu, ne o mojem i kako ja mogu odlučivati što je za nju i njeno dijete dobro i bolje ili lošije i loše? Mogu samo reći da ja tako ne bih napravila, no to ionako nikome ništa ne znači.
meni znači, a i značilo bi raspravi koju stalno vodimo oko ove teme... ovako cijela svita vas se javno oduševljava, a u sebi misli: , ja to nikad ne bih napravila. a ja onda ispadam dežurno gunđalo. :/ (zvuči patetično, znam)

mama ju, na svašta se ja navikavam, nije bed. preživjet ću ja i ovo. i čak mi je kao legalistu donekle drago da taj način poroda uđe u zakonske okvire.

Puno zena podrzava pravo na abortus, a osobno se nikad ne bi odlucile na njega iz xy svojih osobnih razloga.
to je njihova stvar. ja ne mogu nešto podržavati što ne bih i za mene bila opcija, barem (načelna) opcija. nikad ne bih recimo... nikad ne bih zabranila med. intervencije djetetu (kao što to čine jehovini svjedoci), pa zato ne vidim razloga taj način roditeljstva tj. "liječenja" podržavati, pa čak ni pod premisom "da svaka majka zna najbolje za svoje dijete" - jer to je u biti jedna od najvećih zabluda.

to što ja to mogu tolerirati, jer moram, kao mnogo drugog u svijetu, to je drugi par rukava. no - kad se već vodi rasprava - reći ću što mislim, koliko god bi me vi najradije katapultirali na mjesec kad vidite da sam se opet javila na ovu temu.

p.s. ispričavam se flo, ako sam pogrešno shvatila njen citat o strahu.