bok! evo naše situacije:
beba 11 mj. - i krenuli smo u privatne jaslice jer za gradske tek podnosimo zahtjev...dok smo se upisivali sve divno krasno, a sada svaki dan neko sr... s njihovim režimom! ispada da ja koja to plaćam 1000 kn moram biti sretna što je on tamo ( moj sin), a ne oni što je on tamo!!! tete su ok, trude se i nježne su s njima tako da će i ta nesretna adaptacija valjda lakše proći, ali čim postavim neko pitanje , a uglavnom ga postavljam ravnateljici koja donosi sve te čudne odluke- odmah nailazim na revolt i čuđenje...ja ne mogu vjerovati da sam samo ja ta notorna glupača koja primječije neke stvari ali izgleda da sam rijetka koja ima hrabrosti iznjeti neki stav. puno puta u životu sam zbog toga nadrapala ili prešutjela al zaboga, pa tamo se nalazi moje dijete koje ne zna govoriti da bi reklo što mu treba pa zašto ja kao njegova mama nebih bila njegov glas? to mi je i dužnost!
neki dan me jedna "nadasve simpatična" teta ( kojoj se u očima vidi da je prava zmijurina) iz starije jasličke skupine lijepo opomenula da više ne ostavljam kolica u njihovom prostoru jer da je tako ravnateljica odlučila. kako se radi o sklopivim kišobran kolicima koja stanu u jedan čošak rekla sam da ja nemam druge mogućnosti jer zaista mi nije usput dovesti dijete ( namamo auto) i onda vraćati kolica u stan , pa tako i kad dolazim s posla....i da ih ostavljam na vlastitu odgovornost pa ako treba da ću ih gurnuti u neki čošak u kupaoni,no nije se dala! a sad se iz inata neću ni ja dati...pa ako su svi ostali roditelji takvi bezkičmenjaci ja eto neću biti! obratila sam se mailom ravnateljici al ništa od odgovora..
svaki dan mi je muka i kako da onda normalno funkcioniram na poslu?