Am, pa to možeš primijeniti na gotovo bilo koju temu, a bilo ih je bome i osjetljivijih od ove..
Zapravo, po tom kriteriju možeš i ukinuti jako puno tema.
 |
|||
|
|
|||
Am, pa to možeš primijeniti na gotovo bilo koju temu, a bilo ih je bome i osjetljivijih od ove..
Zapravo, po tom kriteriju možeš i ukinuti jako puno tema.
Pulinka, nadam se da se kod tvoje sestre radi o PPD-u, a ne o klinickoj depresiji i da ce brzo doci do poboljsanja. Iako ni klinicka depresija - uz adekvatnu terapiju (pri tome ne mislim iskljucivo na lijekove, nego i na dobrog terapeuta) - ne mora biti ni strasna ni tesko izljeciva.
Pulinka, želim ti od srca da se sestra sto prije oporavi a da vi pronađete način kako do tada funkcionirati.
o, istina je! nekad kad zaboravim popiti šarenu pilulu kao jutros obrušim se na jadnu žutu, a neki drugi puta, kad odlučim držati jezik u hladu jednostavno čitam i ne vjerujem.
Ne znam što Pulinka treba, ali vidim što je napisala, a ako sam bešćutna jer dam svoje razmišljanje na ovo:
iz cipela majke koju su samo kratkoročna neodobravanja moje njege djeteta uzrujale do nebesa i nazad, e onda fino neka se stavi veto na svako pisanje koje nije u skladu s glavnom, uber korektnom strujom uma.beba se neguje suprotno svemu onome kako je majka do sada želela i radila - jer je sve to bilo "pogrešno", sve, od oblačenja preko načina hranjenja, uspavljivanja, kupanja, itd, itd.,, i ne vidim kako to može pomoći sestrinom oporavku
Peterlin, mislim da si me negdje izgubila u prijevodu. Ne mislim da je Pulinka igdje pogriješila. Dapače, napravila je sve što bi prava sestra napravila. Slušala i podržavala i na koncu predložila konkretnu, stručnu pomoć. Ja ovdje dajem svoje razmišljanje, istinabog, na ono što nije fokus priče, već na dio koji mi je jako upao u oko jer se u ovim trenucima mogu jako dobro zamisliti kako bi mi bilo da netko ne odobrava apsolutno ništa od onog što radim za dijete. Ili bih se do krvi posvađala da obranim svoje ili bih se predala i složila da nisam za ništa.
Posljednje uređivanje od zutaminuta : 13.01.2017. at 13:14
oprosti što se stalno na tebe kačim, znaš mene, uber korektnuzutaminuta prvotno napisa
- šalim se.
ali još ovo pa neću više.
znam da si nedavno rodila i da se lako možeš poistovjetiti, ali isto tako se mogu sjetiti sebe kada sam prije 13 godina rodila i sjećam se kako sam bila samouvjerena i kako mi "dobru i kvalitetnu" brigu oko bebe ništa nije moglo osujetiti.
da mi je netko rekao da to nije dobro tako niti bih se svađala, a još manje složila da nisam nizašta. ako sam naumila kako već jesam ne bih se uopće puno obazirala. i tako sam smatrala da sam dobro informirana i znala sam što i kako želim i što ne želim. evo ti već razlike između tvoje i moje reakcije na tuđe kljucanje.
uglavnom, sve je u redu prošlo pa si ja sad mogu misliti kako je to zato jer sam ja super, haha, ali neću jer znam da je puno drugih stvari pogodovalo tome, a neke od njih su da sam bila potpuno spremna za dijete, imala svu logistiku koju sam trebala, a ništa nisam trebala, sve sam mogla sama i nitko mi se živ nije pleo i svi sretni i zadovoljni. recimo, nakon što sam rodila prvo bilo je svakako, ni malo nalik ovome što opisujem.
ono što hoću reći je da nije baš tako lako čovjeka izbaciti iz tračnica na takav način, čisto zato što je netko došao prigovarati. ima tu nešto "otprije", a ima nešto i u možebitnoj PPD.
i ne mogu dovoljno naglasiti da je bolje puhati na hladno nego da se ne vidi problem koji se lako može riješiti.
ono što si izboldala, a pulinka napisala o njezi sestrine bebe nikako nije dobro, naravno, ali što?
moj bi savjet bio da onaj tko prepoznaje propust u ophođenju ili pouzdano zna da je ophođenje krivo, ali isto tako zna kako treba, a da ne povrijedi osjetljivu psihu ili labilne emocije mlade majke bi se svakako trebao uključiti u situaciju, ali kome prišiti tu obavezu i s kojim mu pravom mu nabiti možebitnu grižnju savjesti ako to nije u mogućnosti iz bilo kojeg razloga?
jedino što znam je da ne znam ni što bih ja napravila u njenoj situaciji, a gdje šta treba ona ili njena obitelj. ali da, uvijek možemo temu i njene aktere razvlačiti u beskraj, to se slažem.
lijepo si to napisala.Međutim, sigurna sam da isti proces prolaze i naši roditelji. i oni moraju da još jednom preispitaju sebe, svoje roditeljske postupke i odluke u momentu kada njihova deca postanu roditelji, a posebno ako njihova deca žele da podižu svoju decu na drastično drugačiji način nego što su sami odrasli. Verujem da se i naši roditelji osećaju povređeno u stilu "a šta je nama falilo kada naša deca hoće potpuno drugačije?"
.
iskreno, ja ne znam kako ću ja preživjeti ako bude ovo:
već se vidim kako kvocamposebno ako njihova deca žele da podižu svoju decu na drastično drugačiji način nego što su sami odrasli
a kao i kod tebe, gladna ti je beba sam slušala do dohrane. ma i kasnije, zašto joj ne dajem gulaš i njoke. i isto je škrta na hvaljenju, a laka na kritici. oduvijek je tako bilo. i onda sama sebe uhvatim da ponavljam obrasce. j dođe doma i kaže dobio sam 3 i 5. a ja odmah - zašto 3. a on meni - a šta ne pitaš zašto 5, npr.
plus, slažem se s dijanom, ovo je forum i sve je manje više osobno, a uvijek ti cca pola postova paše, a druga polovica te živcira. :D
Hvala, casa, uspećemo, valjda...
Dobro, ako nekome tema pomogne u budućnosti ne smeta mi što se piše na ličnom nivou.
Uostalom, da sam od početka više znala o depresiji, reagovala bih možda brže i agresivnije, na neki drugi način. A i to što sam znake uopšte prepoznala mahom dugujem tuđim iskustvima sa ovog foruma, tako da...
Casa, ja sam se, kad sam se doselila u ovo svoje selo, godinama na ulici družila sa najljubaznijom bakom iz komšiluka ne poznajući je prethodno, dok me neki "dobronamerni" poznanik nije uspaničeno izgrdio da "zašto ja puštam da mi ona dira decu, pa ona je godinama teški psihički bolesnik, kako se ne bojim!"
Istina je da ja nisam znala da je ta baka uredno pila svoju terapiju i bilo joj je dugo sasvim dobro, ja nikad nisam prekinula druženje sa njom ali nakon toga jesam postala svesna koliko nju drugi ljudi izoluju od sebe bez pravog razloga, jer za 10 godina nikad nije bila fizički agresivna, čak ni u mesecima jakog pogoršanja. Tako da razumem zašto te tema dira.
A ovo moram sad sebi negde uramiti i okačiti, najbolje pred ekran koliko vremena tu provodim :/!
Hvala, laumi
Zuta, a sto sad kaf znamo da je pulinkina mama eviluirala te prihvatila dojenje i te nove struje odgoja bat djelomicno? Mora da je do muža...
Inace, apsolutno sam uvjerena da kad ovo procita pulinkina sestra ili bilokoja druga osoba koja uzima terapiju da se kljuka šarenim bombonima, odmah ce joj biti lakše..
I da osjetljiva sam na ovo jako, jer me osobno boli. Jer odgovornost okoline za psihicko zdravlje pojedinca jest stvarna ali u okolinu ulazi kolicina sna, prehrana, izlozenost suncu, a ne samo odnosi s drugima. Na forumu ovako lakonski pronalaziti uzroke, dijagnoze, preporuke, je neodgovorno i omalovazavajuce prema pacijentima, terapeutima i obiteljima.
Moram stati u obranu zute, u njenim postovima na ovoj temi stvarno ne iscitavam ni provociranje ni neozbiljno shvacanje problema. Ok, nije trebala spomenuti "sarene pilule", to mi je jedino neprikladno sto je napisala.
A isto sam osjetljiva na ovu temu, zbog spomenutog iskustva.
Casa, nemaš razloga moj izraz shvaćati osobno ili kao uvredu. Upotrijebila sam ga jer se tako kaže u žargonu.
Dajte mi šarene pilule za lilule
Okolina može itekako utjecati na nečije psihičko stanje,pa makar ta osoba radila na sebi ne znam koliko dugo - govorim iz iskustva i s far. I psihoterapijom. Ako se ne makne, može biti da neće biti pomaka,ili još teže ako ta osoba ne makne okolinu ' iz sebe' u smislu da ju ne diraju neke stvari,komentari itd.
No,to je toliko individualno,,, i uzroka može bit više.
Sad vas ozbiljno pitam, tako se kaže u žargonu?
Bože ako da, onda ostarih..
Ili si premlada.
Eto, nanimira se seća Bajage i "Pilule za lilule"
Šalim se, mislim da smo sve tri tu negde generacija '78/79 ili '80. (ako sam dodala kome koju godinu neka se ne ljuti puno). Samo nije se Bajaga odavno slušao kod vas, (što i nije neka posebna šteta ako se ja pitam...)
Razgovarala sam sa sestrom, zvuči bolje, i psih. je zadovoljna razvojem situacije, radna dij. je ppd ali ne znam naziv leka, niko ne može da ga zapamti od njih troje koji su ga čuli.
A samo čekam kada će seku put navesti na temu pa će me se javno odreći...ali sama sam si kriva. Ugl., meni je tema pomogla...
Pa ima kutiju doma, otvori orman i pogleda, čas posla
pa svejedno je kako se kaže u žargonu, poanta je u onome što se time htjelo reći: psihijatri ti prepišu tablete (pilule, bombončiće, i to šaku) i puste te da vegetiraš cuclajući ih jer psihijatri to tako rade - dok tvoj stvarni problem, a mi možemo skužiti koji je, i dalje stoji. mislim da se takvih kvalifikacija treba kloniti, najozbiljnije.
dojila sam skoro 3 godine, ono, obično dojenje, pa opet izbjegavam ovdje savjetovati žene ispred rodinih savjetnica... a što se tiče tek psiholoških tegoba, mi vrlo često zaboravljamo da i za to postoji liječnik i zove se psihijatar. a postoji i psiholog. iako najčešće je, nije uvijek rješenje kava s frendicom pa će biti bolje kada se naspavaš i odmoriš.
osobno mi je ovo zasmetalo:
i na to sam reagirala.On će otići psihijatru koji će mu dati šaku šarenih bombona za cuclanje, dok je agens traume i dalje prisutan?
stvarno svašta od tebe, jelena! taman posla da će otvarati orman da udovoljava nečijoj znatiželji.
adiomare, ja nisam tako shvatila njen post
nego da ako je nečija depresija posljedica zlostavljanja, onda nema nikakvog smisla problem rješavati tako da žrtvi zlostavljanja daš antidepresive i ostaviš je u istoj okolini
s tim se slažem
ali naravno i s time da ne možemo mi na osnovu jedne rečenice na forumu zaključiti da je uzrok ženinih problema u ponašanju njenih roditelja
pa šta to nije samorazumljivo?
eno ti teme s mršavljenja, ne treba biti složeno kao psiha.
možeš napraviti 10 liposukcija i čega sve ne, ali dok ne prestaneš mlatiti po hamburgerima i gumenim bombonima...
Ako je osoba u tezem psihickom stanju, mislim da se prvo mora stabilizirati psihofarmacima i tek onda krenuti na psihoterapiju.
I za napomenuti je da antidepresivima (pretpostavljam da je njih dobila) treba u prosjeku 2 tjedna do mjesec dana da pocnu djelovati. I pitanje je hoce li propisani antidepresiv odgovarati, mozda ce se morati ordinirati i neki drugi antidepresiv, ako se prvi pokaze neucinkovit.
Pulinka, nisam strucnjak pa ovo gore napisano uzmi s rezervom.
Smisao napisanog je da se ne prestrasis ako u kratkom roku ne vidis poboljsanje, potrebno je jos strpljenja
Sretno!
Hvala
Koliko sam shvatila, jesu antidepresivi, (valjda?) kad joj za dijagnozu (valjda?) stoji PPD. A ne moram ja baš sve detalje ni znati, niti mi je to želja niti obaveza, srećom.
Ugl. moji su blago smušeni, uostalom nije to ni lako brinuti i o bebi i o mami, ali šta god da je dobila izgleda počinje da deluje -ili možda deluje upravo neograničen odmor i redovni obroci.
Kako god, sestra je značajno smirenija i sabranija.
Antidepresivima treba dosta vremena da pocnu djelovat. Cak nikad nije dokazano da djeluju.
Mozda su joj dali antipsihotik.
A mozda je bilo dovoljno samo da osjeti da nije sama i da ima pomoc.
To govorim iz svog iskustva, mislim da bi pukla da nisam imala pomoc oko sebe, upala sam u gadnu depresiju.
?
Kako to misliš?
Isteko mi edit, a sad nemam vremena objasnjavat, nespretno sam napisala.
I djeluju i ne djeluju, zapravo.
https://www.scientificamerican.com/a...-or-dont-they/
https://www.psychologytoday.com/blog...ts-really-work
Ojoj, hvala za linkove, ali ne mogu danas dalje, oči mi se sklapaju, sutra ću čitati
antidepresivi kao širok pojam koji uključuje mnoge razrede različitih lijekova su apsolutno korisni i efikasni- kada je to indicirano. pun mi je kufer postfaktične ere u kojoj živimo gdje se za svaku tvrdnju nadje kompatabilan link. biokemija cnsa je ozbiljna stvar. kao i antidepresivi.
Hvala, sasa
ne djeluje svaki AD na svaku osobu isto, zato je i potrebno ponekad mijenjati lijek i dozu, kao i za tlak/šećer/itd. Antidepresivima treba od 4-8 tjedana, u najboljem slučaju da počnu djelovati,iako se neke naznake poboljšanja kod pojedinaca mogu vidjeti i ranije, ali to nikako ne znači da je sad sve super - ako se nakon nekog vremena tegobe počinju vraćati treba ponovno prilagoditi dozu lijeka ili promijeniti lijek dodati novi i sl.
I meni na živce idu "psihijatrija kao kvazi grana medicine" iako ne podržavam isključivo medikametozno liječenje. Treba radit na sebi do stabilizacije i bok. Težak posao, dabome. U 3 godine psihoterapije uspjela sam donekle osvjestit aktualne tegobe + riješit oca. Ostade mi majka, sestra, nove tegobe itd. :D
Jednom su pitali jednog psihologa, obzirom da ima 2-3 djece ( ne sjećam se) da njegova djeca sigurno neće trebat psihološku pomoć s obzirom da je on psihoterapeut na što im je on odgovorio da on već odavno štedi za njihovu psihoterapiju.
Pulinka, neće te se sestra odreći, budi bez brige. Možda će trebati neko vrijeme da prihvati situaciju i uloge svih vas u datim trenutcima kaosa, ali shvatiti će da si joj pomogla.
Pročitala sam linkove
S obzirom da sam i sama jedno vreme bila deo naučnoistraživačkog rada, (sa relativno beznačajnim doprinosom, doduše), znam, sa jedne strane, koliko je to težak posao i koliko je velika razlika između kvalitetnog i nekvalitetnog naučnog rada, pa makar on bio objavljen i u najprestižnijem naučnom časopisu. I znam ponešto o složenosti biohemije cns-a, dovoljno da itekako uvažavam ljude kojima je to područje rada.
Sa druge strane, znam koliko meni idu na živce ljudi koji nemaju veze sa mojom strukom ali se osete kompetentni da sa mnom o pojmovima iz struke raspravljaju, i nemam nameru da sada ja napravim takvu grešku.
O psihologiji i psihijatriji znam maltene ništa, i ako mi stručno lice kaže da su lekovi potrebni i delotvorni, nemam nameru da dalje sumnjam u njegove reči. Drugo mišljenje u datim okolnostima i u potrebnom trenutku svakako nije bilo dostupno. A sestra je bila okružena pažnjom i negom bar 10 dana pre toga, pa opet nije bilo nikakvog pomaka nabolje bez lekova.
Sestri je sada bolje, ne i dobro, daleko je od dobrog. Psihijatar na kontroli je zadovoljna stanjem. Amin.
Nisam ni dovoljno drska ni dovoljno paranoična da dalje preispitujem šta, kako i zašto.
Na temu nemam ništa novo da dodam, i mislim da će tako i ostati u narednim danima/nedeljama. Ev. mogu raspravljati na nekom opštem nivou.
Svima hvala za podršku i savete.
Posljednje uređivanje od pulinka : 14.01.2017. at 13:52
Hvala, lavko
Sestri je bolje uz terapiju kombinacijom lekova. I pomalo sređujemo svoje odnose ona, ja i naši roditelji zajedno.
Pitaću te možda još ponešto na pp
Ovih dana će se javiti na kontrolu svojoj dr., pa ćemo videti kakve će savete dalje dobiti oko toga.
Iako, njena dr. je već nagovestila da sestrine oscilacije u raspoloženju, stavovima i ponašanju, način na koji je reagovala na antidepresive, i način na koji joj pomažu tzv "stabilizatori raspoloženja", (kako su nama opisani) upućuju na malo drugačiju i složeniju dijagnozu od obične postporođajne depresije. (pretpostavljam i koju, ali dokle god ja samo pretpostavljam, radije bih zadržala svoja nagađanja za sebe i zamolila i druge za isto).
Ugl. ne znam da li bi i u njenom slučaju psihoterapija imala dobar efekat, jer kod nje nije u igri samo anksioznost.
Dobar dan, rodila sam drugu bebu i opet sam preemotivna stalno mi se place. Osjecam preveliku ljubav prema dijeci razlika je 3 god. Dobri su i ne bojim se da necu uspjeti u odgoju, ili bilo cemu drugom. Bas to me plasi jer sve depresije i baby blues govore o nekim strahovima majke. Ili bebe puno placu, iscrpljenosti… kod mene je sve ok i jako ih volim. Placem zbog nostalgije. Zbog toga jer moje vece dijete nije vise malo, zbog prolaznosti vremena, zbog toga sto su moja dva andela tako dobri. Neznam sta mi je, nemogu si pomoc i to me plasi. Ne zelim da me takvu gledaju. Zelim samo da prode ta glupa preosjetljivost. Pomozite
Proći će, hormoni te još šoraju, vjerujem da će se posložiti nakon nekog vremena. Ako osjetiš da su ti djeca teret, da ne možeš hendlati, da imaš čudne misli, da se bojiš uobičajenih obaveza i pojava..onda se zapitaj malo više.
Ja se iz tog razloga jako bojim druge trudnoće... trebalo mi je 15 mjeseci da počnem istinski uživati u majčinstvu, a do tad sam bila sva izgubljena. Prošla kroz tešku postporođajnu depresiju
Što da kažem, osim da s vremenom sve prođe i čovjek se na sve navikne
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom