Da li vičete na svoju djecu?
 |
|||
|
|
|||
Da li vičete na svoju djecu?
Pokušavamo ne vikati. ali nekada zaista izgubimo živce i zaurlamo
a ha
al prije toga im minimalno 3 puta velim normalnim glasom
zalosno je kaj me poslusaju tek kad pocnem uralt
to me izludjuje :?
Tako nekako...izgubim glas sa Karlo, nemoj, molim te, nemoj, i na kraju puknem, zderam se, i onda me blijedo gleda...Mukica prvotno napisa
a ha
al prije toga im minimalno 3 puta velim normalnim glasom
zalosno je kaj me poslusaju tek kad pocnem uralt
to me izludjuje :?
za sada još nijednom nisi podigla glas na zaru
Ja dajem samo jednom upozorenje na fin način, a onda povisim glas. Nije to neko urlanje, ali imam strgi izraz lica i glasno kažem kratku rečenicu.
Pokušavamo ne vikat, ali tu i tamo živci popuste pa povisimo glas, al ne urlamo
Pokušavamo ne vikati. ali nekada zaista izgubimo živce i zaurlamo
I mi, onda MM i ja jedno drugo upozoravamo "nemoj vikati...", a lopov samo gleda...
Izgubila sam jednom živce i počela vikati..naravno nisam ništa postigla.. :D sad molim i to pali..
ja sam deracica po karakteru.
tak da vise nitko, ukljucujuci i luciju, ne obraca paznju kad se derem.
U principu ne vicem.
Kad me ne zeli saslusati, uzmem ga za ruku i natjeram ga da me pogleda i poslusa. A napravi li poslije to o cemu smo pricali, drugi je problem. BAr me saslusa.
prvo na lijep način pokušam reći,a kad ne pali (u večini slučajeva)onda urlam(ne naravno na najmlađe dijete).
a kad se MM dere ja ga onda stišavam...
Ako ignorira upozorenje izreceno normalnim, ali oslucnim tonom, onda podignem glas (to mi ne spada u kategoriju vikanja). Ako mi digne zivac, a ja sam umorna i sama zivcana zbog drugih stvari, viknem, ali kad se smirim, ispricam se.
Isto. Prvo milion puta kazem ne, a kad ne trza onda viknem i siroce sav me u cudu gleda, ali to ima ucinak. 8)
Bok svima! Ja Vas već duuuugo pratim i evo da se malo i uključim.
Moji je D. dosta dobro dijete ali svejedno ima tzv."vodu u ušima" pa
moram viknuti da me čuje.
Re: Da li vičete na svoju djecu?
Jos je mala....cekamo da jos malo naraste
Re: Da li vičete na svoju djecu?
Bas sam dosla vidjet sto ti radis na ovom topicuJos je mala....cekamo da jos malo naraste
Ah, ja sam jako strpljiva ali moj Luka je tip vaditelja masti pa se desi da vrisnem
On zna tak biti tvrdoglav i naporan da je to užas. Ponovim 25 puta-Luka obuj šlape, Luka di su ti šlape, Luka prehladit ćeš se, Luka brišeš prašinu s čarapama, Luka obuj šlape i onda
LUKAAAAAAAAAAAAAA
Mejra misli da se ja igram kad zavicem. Ona pocne lajati na mene! Ko joj se ne bi
i meni se desi za zavičem, ali prije toga ponovim bar nekoliko desetaka puta, matija obuj papuče, matija ne hodaj bosa, iva i morana pospremite sobu, iva i morana, napišite zadaću.....
ines je još mala, ali i ona ima nekakav stav da joj moje odlučno NE ne predstavlja baš ništa....
valjda će se to promijeniti
Vičemo li?
Ja ponekad viknem. Kao krajnje upozorenje. Nastojim mjenjati sebe i ostati cool.
Jeste li znali da jednim napadom bjesa proizvedemo količinu elekrične energije koju jedna žarulja potroši za dva mjeseca?
Zato, uzalud potrošena energija... Žarulje svijetle i bez nas!
Luki zna biti vrlo smijesno moje NE. Onda se smije i ponavlja "ne, ne, ne"
i naravno proba opet mozda samo da cuje ponovo "ne" i da se dalje smije :/ .
i ja se nadam da ce se to promijeniti
Ja sam inače glasna
Potpisujem od riječi do riječi, osim ono o strpljivostiAh, ja sam jako strpljiva ali moj Luka je tip vaditelja masti pa se desi da vrisnem
On zna tak biti tvrdoglav i naporan da je to užas. Ponovim 25 puta-Luka obuj šlape, Luka di su ti šlape, Luka prehladit ćeš se, Luka brišeš prašinu s čarapama, Luka obuj šlape i onda
LUKAAAAAAAAAAAAAA
Rijetko kad viknemo, i to stvarno kad prije toga nešto kažemo pet puta mirnim glasnom. To se obično sastoji od jedne riječi, i onda situacija ista ovoj:
I mi, onda MM i ja jedno drugo upozoravamo "nemoj vikati...", a lopov samo gleda...
To i kod mene pali.Kuc,kuc,posluša!
A onda mi se približi i da mi pusu.I ja njoj.I onda se pomirdbeno izljubimo.Ali ne pokušava ponovno napraviti istu grešku!Na koga li je samo takva poslušna?
Više puta kad razgovaramo kažem djeci da me poslušaju od prvog puta kad kažem,i onda kad dođe taj trenutak pitam jel moram reći drugi put?a oni odmah znaju što im je činiti i zato što smo više puta o tome razgovarali sjete se šta sam rekla i poslušaju.Razgovora puno razgovora i djeca će manje bit neposlušna.Inače uvjek puno razgovaramo o svemu i to zaista funkcionira.
RE:
Nikead ne vicem, nadam se da i necu. Ako je zelim upozoriti promijenim boju glas, kazem joj ozbiljnije i stroze. Zaprijetim joj se kaziprstom. Sada se ona prijeti meni ako joj nesto ne dam
Tada mi je tako slatka da se onda odmah raznijezim
i jaJa sam inače glasna
Nastojim ne vikati, ali dogodi se, nakon petstotog ponavljanja nečega što treba učiniti. Kako postići da posluša otprve?
To i mene zanima.
Za divno čudo ne vičem iako se čudim sama sebi, ja sam inače kratkofitiljna
Kad je oko druge godine postala dražesno nemoguća par puta sam je nalupala po guzi ali sam se toliko postidjela sama sebe da više ne dižem ni glas, a kamoli ruku na dijete
Iako je Leona vrlo živahna, obično me posluša kad se mrak uozbiljim i smrknem...
Nerijetko protestira vrlo žestoko, ali onda ona viče, a ne ja
Nemam pojma hoću li uspjati zadržati smirenost i kad bude veća i s većim i šarolikijim repertoarim stvari oko kojih ćemo se pograbiti, nadam se da hoću jer se sviđam sama sebi ovakva...kad se sjetim kako sam se totalno jadno i bijedno osjećala ono par puta kad sam je u rastrojstvu istukla, zaista se ne želim vidjeti niti u približno sličnoj situaciji
znam se proderati,ali sve rijeđe
jer me marko spusti na sa svojim,a kaj se ti dereš? to ti je glupo i ružno.
ajde odi popit vode i upali si forum pa se smiri.... :shock:
i ne derem se više
i što da mu kažem,kad je u pravu
Moji klinci su jako glasni. Lovro ima i jak glas, a voli i vikati. I ja se cesto nadjem u situaciji da vicem ne bi li ih nadglasala kad im pokusavam bilo sto reci.
često zna povisiti ton.
maria :D za Marka
Samo kad me ugrize ili opali (a zna me ugristi opako, iako sad vec dosta rijetko). Neki dan sam ga (na svu srecu blago) lupila po glavi kad me je iznenadno zagrizao. :/ Na pol puta sam shvatila sto radim pa sam kocila usput, tako da udarac nije bio neki, ali mi je bas bilo krivo. Najgore od svega sto to njegovo grizenje nije iz ljutnje vec on to s gustom radi, kao neki duboki kontakt, tko ce ga znati. Odvikla sam se od paznje jer je bio prestao, pa je opet poceo zadnjih dana (mozda neki novi zub?). Nikad ne znas hoce li te poljubit, polizat ili ugrist kad priljubi usne.
Kod nas doma su svi grleni,moj tata je malo nagluh pa je nama još odavno galama svakodnevica.Dora ne zaostaje za nama,kad na dvorištu zove nekoga recimo baku čuje je pol ulice sigurno.MM samo okreće očima jer je iz jedne tihe familije i smijemo se da je Dora naslijedila grlenost od moje strane familije.
Ja se trudim da na nju ne galamim (moj problem je pomalo kratak fitilj,kao što netko reče)već da samo promijenim boju glasa i to kod nas super funkcionira. Primijetila sam da nažalost u našem odnosu veliku ulogu igra to kako sam je raspoložena
Ne vicemo.
Da vičem - urlam. I žao mi je zbog toga. Pokušavam se savladati, ali baš mi i neide. Pogotovo od kada sam trudna. Brojim do deset, duboko dišem, ali ne pomaže. Ima li netko kakav savjet?
Naravno, prvo lijepo pokušam, ali niko me ne doživljava. A moram priznati da me u zadnje vrijeme ne doživljavaju ni kada urlam.
Da, dogodi se, zapravo ne da vičem, nego da zavičem, jer se odmah "zakočim". Najviše oko razbacivanja igračaka i nenošenja šlapa. Što se tiče igračaka pokušavam se "imunizirati", pokupim kad stvarno počne krckati pod nogama. Jer neće i neće sama pokupiti. U danu znam po pet puta pokupiti kocke, navečer su opet razbacane. I mlotekam se da kud smo joj kupovali toliko igračaka, jer mi se čini da ne zna baš cijeniti. A možda je i premala.
A jučer si je uspjela i namazati pastu za zube na kosu. A ja gledala tv i čudim se što je ne čujem
Inače smo dosta glasni, a kad prekipi ne vičem- urlam.
Za sad još ne vičem, nakon X ne, mrvicu povisim glas i ozbiljna sam lica. Još je mala.
Sad se moram strenirati za buduće prilike, jer inače vičem na MM, kad sam ljuta.
Znam da mi je uvijek smetalo kad su se moji derali na mene, ne bi htjela da moja beba mene vidi na taj način, na koji sam ja svoje roditelje.
Vičem
Nedavno sam htjela otvoriti topić "Čini mi se da stalno vrištim na njih".
Ovo njih se odnosi na MM i anđela.
Jučer sam bila gora od sveg onog što mislim da jesam i rekla sam mu da zašto me tjera da vičem na njega
Otišla sam od njega i pokušala se zbrojiti, ali rečeno se ne da izbrisati.
Pozvao me i ispričao mi se zato što me tjera da vičem na njega
Bila sam neizmjerno tužna i ja sam se njemu ispričala i rekla da je ružno što vičem i da ću se truditi da to ne radim, a njega molim da me pokuša poslušati kad mu nešto kažem, a ako mu nije jasno zašto to tražim od njega ili mu se ne sviđa da me pita, pa ćemo naći neko riješenje koje je dobro i za njega i za mene.
Sve je mislim prošlo dobro, ali ja to stvarno ne želim raditi i mislim da negdje griješim prije vikanja, ali nikako da pročitma J.J. Bibliju čini mi se da bi tu našla odgovore za svoje ponašanje.
I ja sam se jednom jako izderala na G. a kad me pogledao onako zbunjen i izgubljen i počeo plakati shvatila sam da sam pretjerala i da mi se to ne smije više dogoditi.I nije od tada a da treba puno samokontrole treba i ne znam da se neće opet dogoditi.Ali ću se truditi da se ne dogodi.
Inače sam smirena osoba i ne vičem puno pa mi valjda neće biti problem.Jednostavno sam bila iscrpljena a on nije htio zaspat kada sam imala još puno posla pa sam ustvari izbacila iz sebe bijes i to nije u redu.
Ja inače nisam smirena osoba i kako su neke cure spominjale imam jaako kratak fitilj, ali na Marka ne vičem. Jedino znam viknuti njegovo ime kada krene raditi nešto opasno i sl. i onda dalje normalno pričam s njim.
U početku sam mislila da mi neće biti lako s obzirom na moju narav i na Markovu živost, ali zapravo ispalo je puno lakše nego sam očekivala,
Jednostavno sam prihvatila sve njegove "nepodopštine" kao nešto posve normalno za tako malo dijete i uopće se ne uzrujavam.
I on na to super reagira. Gotovo uvijek se uspijemo lijepo dogovoriti.
Skuzila sam da vicem kad sam umorna i ne mogu (ili nemam koncentraciju) mu objasniti na nacin na koji to inace radim ono sto zelim reci.
To je najcesce vec pred kraj radnog tjedna, nakon posla, kad jedva cekam vikend.
Vikanje ima ucinka, ali cesce bas i nema.
Najvise pali kada mu objasnim zasto nesto ne moze / ne smije napraviti i jos, po mogucnosti, slozim neku pricu o mogucim posljedicama. Za to stvarno ponekad nemam snage (dobro, koncentracije) i jednostavno mi je lakse viknut :/
ne opterećujem se time, to je dio života.
radije bih da kod kuće navikne da je vikanje jedan od načina izražavanja emocija, a kod mene je to svakako tako.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom