Vi u trenutku isprike mozete biti najiskreniji na svijetu, ali ako se ponašanje ponavlja iz dana u dan vasem djetetu ta isprika ne govori i ne mijenja puno...
ima samo mali dobar ucinak, ako je to vec nesto jako ucestalo i bez osnovne zelje za promjene, a to je da dijete shvati da smo nesavrseni, da shvati da i mi imamo zute minute/sate/dane i da to sto je ono napravilo nije zasluzilo ovakvu reakciju. s pozicije djeteta i to moze biti puno.
ja sam takva kakva sam, nisam savrsena, mislim da ni to nije dobro, a nisam ni zen, niti ne zelim biti zen - to nije u mojoj prirodi, ja imam crve u guzi, drugi sam tip, meni je samo zao sto nisam uvijek najbolja ja, ili barem na desnoj strani krivulje, plasi me ta jedna koja zivi u meni, nju moram malo dati u kontrolu.
a sa prenosom obrasca - to rijetko ide potpunim rezom iz generacije u generaciju, ja se nadam da sam poboljsana verzija, mislim da bi mi losije bilo da sam gora od njih ili ista, ovako poboljsana idem dalje.
Lutonjica prvotno napisa
Odgovori s citatom
, ali i ja nažalost užasno psujem 
, dok MM nikad ili rijetko da opsuje.
i želim nam da budemo toliko snažne da se mijenjamo, ma koji uzroci naših nesavršenosti bili!
I kad imas jedno ili vise manje djece oko sebe, ovo najstarije se nekako pocne uzimati zdravo za gotovo. 
, odustala sam i otišla. baki (njegovoj mami) sam zabranila da me zove.
:shock: 
8) 
Da, neke stvari počneš gledati drugim očima kad odeš od kuće. Samo onda neki misle da si se TI promijenila otkad si otišla
