depresivna sam, plačljiva i sve me boli

[lamy]

joj, drage moje cure-evo mene opet i to naravno sa novim problemima-sad sam se sjetila kako je neka osoba na forumu napisala da je zaboravila kako izgleda kada tijelo normalno funkcioniše.
u 27.sam sedmici trudnoće i na strogom mirovanju već 6 sedmica. možda to ne bi ni bilo toliko strašno da nisam bila prije toga prva 4 mjeseca također na strogom mirovanju. kako god, od sedam mjeseci trudnoće samo jedan mi je bio normalan
međutim, zadnjih dana sam veoma depresivna. svi mi govore da je i njima tako, kao eto vrijeme je "teško" i sl. ali ja pravo padam u crnjake.
ne mogu dugo sjediti za računarom jer mi stomak počne napinjat, više me kukovi bole od stalnog ležanja, a na leđima ne mogu ležati jer mi se mišići počnu grčiti. ne mogu da učim-valjda nemam motivacije za to, nemam živaca ni da čitam knjige (svaka mi ide na živce) a na tv su samo glupe sapunice po čitav dan. mm kad dodje kući s posla trudi se da uradi neke obaveze po kući koje ja nisam u stanju, tako da mi je i njegovo društvo ograničeno.
sad sljedeći problem: prošle sedmice sam imala problema sa zatvorom cijelih 7 dana-na kraju mi je pomoglo grožđe, a preko vikenda sam imala prave napade bubrega, nisam mogla da ustanem iz kreveta; noga me je kočila, plakala sam ko dijete odnosno -ja sam tako mislila
odmah u ponedjeljak sam otišla na ultrazvuk i uradila nalaz urina-nigdje ni traga upali čak mi je i urin hvala bogu bio ekstra super sa malo bakterija (što je ekstra jer imam velikih problema sa tim), bez bjelančevina itd...
eh, sad me ne bole burezi-danas me čitav dan boli stomak oko pupka ili mokraćni kanali, pa malo želudac ili žuč ili slezena, pa me beba jako nisko udara-ma stvarno mi je više dosta.
dosadilo mi je da ujutro ustanem i prvo oslušnem svoj organizam da li me šta boli, pa tek onda sve ostalo dođe na red.
još što je tragičnije, mm misli kako eto ja i nemam nikakvih problema u životu-ne radim, ne opterećavaju me na poslu, a ja bih sve dala da radim i hodam-složit ćete se sa mnom da je pravo bezobrazan.da skratim, pomozite mi-kako da ubijem depresiju, šta da radim po čitav dan i da li još ikoga ovako svašta nešto boli
:?

[mici85]

evo nisi jedina... 8)
ali navodno su te lagane depresije normalne u trudnoci.a i cinjenica da te sve boli (zato to i zovu drugo stanje)
meni je isto tako. jedan dan sve super.drugi dan bi samo plakala.pa mi noge oticu. pa me ledja toliko bole da jedva odem do wc-a, pa nesnosna glavobolja zbog mog niskog tlaka...a slijedeci dan opet super.
najgore mi je dok se vidim u ogledalu. ajde, pristicavo lice - to sam vec prozvakala ali kolka mi je guza!!!! netko je na ovom forumu napisao da se osjeca kao kit.e pa i ja cu to citirat.30tj i 14kg + i sa svojih 175cm ili vise, ne znam kolko sam tocno visoka, osjecam se slonica...
muzic isto radi i kad dode doma hoce mi ugađati, ali vec mi je bad i njega gnjaviti.
trenutno sam dosla s koncerta arsena dedica pa sam malo sretnija no inace...


e lamy... vidis da nisi sama...
pozz i cuvaj bebu!!

[ivana83]

draga moja, samo da ti kažem da ne budeš tužna, znam da je teško, ali doći će taj dan kad ćeš držati svoju prekrasnu bebicu

[andiko]

draga lamy - ja stvarno ne znam što bih da moram mirovati. Skroz te razumijem. Ja mislim da bih bila još luđa od tebe. Želim ti da izdržiš još ta dva mjeseca, pa će doći bebica i nema više dosade... Ja sam stalno negdje okolo, kuham, šećem, telka, niš me ne boli, pa mi je svejedno dosadno za pop...... Tako da i drži se još malo. Misli da će sad bebica

[lamy]

hvala na podršci, lakše je kad znam da nisam jedina. jedina olkšavajuća stvar je ta što hvala bogu nisu velike vrućine, pa se ne moram još i tako patit... ali ovo slobodno nepopunjeno vrijeme koje imam samo mi daje prostora da razmišljam i analiziram stvari o kojima bih se prije smijala