hvala vam na odgovorima.
imate pravo, znam, trebala sam ga prijaviti, ali prosla mi je taj tren slika moje malcke kako oca posjecuje u zatvoru. glupo zvuci, ali zbog tog sam se povukla.
Naravno, to nije jedini razlog, da budem iskrena kada sam vec ode i zelim vase misljenje, savjete, pomoc... to se dogodilo u stanu njegovih roditelja di zivimo vec zadnjih 16mj. (znam to tako detaljno, jer chiara sada ima 17mj, a dosli smo dok je imala manje od misec dana). neki od vas se vjerojatno sjecaju moje price sa porodom u zd ili u sbk - iako sam uspila doci u zd na kraju i rodila tamo, uskoro se bija pojavija problem da je MM dobija otkaz, mozda 10ak dana nakon poroda. bili smo u podstanarima i morali smo se vratiti ili kod mojih, ali on je prista jedino na varijantu da to bude kod njegovih. dok smo bili sami u zd cudno se ponekad ponasao, ali sam nekako zatvarala oci. (ne bas pametna ideja, ocito) - tipa, kada bi dosli iz sbk sa velikom prtljagom, on bi otisa u stan, a meni bi ostavija stvari da nosim, naravno da nisam, vec smo se svadali i oko toga...kako sam bila povremeno u sbk, dok bi bila doma, odlazija bi na "kolace" kod nekih svojih poznanica, koje sam vec bila upoznala i koje bi se najradije (ne pretjerujem i nisam ljubomorna, samo realno komentiran) skinile gole pred njim. najvjerojatnije nista ni nije bilo medu njima, a i da je, njemu ide na dusu, ali u najosjetljivijem periodu, kada sam morala cuvati trudnocu, on mi je zivce kida time. kada se malena rodila, moji roditelji su nam dosli pomoci. prema njima se ponasa ka prema zadnjem smecu, naravno da su svade uslijedile i radi toga, jer ja nisam osoba koja bi nesto primucala. kazem sve jasno i glasno, da se zna. i nisam takticar, ne biram ni misto ni vrime, sto mi je velika mana. u svakom slucaju, kada je mojima prikipilo i kada su otisli nazad u sbk, vise se ne sicam sta smo se prepirali, sicam se samo da me gurnija na krevet. buduci da nista nije bilo strasnije, zanemarila sam to. i nama svima koji put dode da gurnemo nekog, ali ne i da lupnemo.
sada, nakon par dana kada razmisljam o tome da me uvatija za vrat, iman feeling ka da se to dogodilo nekom drugom, a ne meni. naravno da nismo vise s njim. moj otac je isti dan dosa po malenu i mene i vratili smo se kod mojih. odma istu vecer od ekscesa mi je posla poruku da nas voli i da smo mu najvazniji. sutradan je dosa kod nas, kao da nista nije bilo. bija je samo na pet minuta jer nisam ja vise mogla izdrzati pa sam mu rekla da ode. malena je taj dan spavala pa nista nije cula. necu reci da nije osjetila nista, jer kada se probudila nije nikom da, cak ni meni, da dodem kod nje, vec ju je on nosija cilo vrime po kuci i dera se na svoju mamu, mene i na mog oca, kada je posli dosa. naravno, dite je vidilo i nas dvi kako se tresemo i u suzama, tako da virujem da je skuzilo da nesto nije u redu. sutradan joj je odma skocila fibra. bili smo na hitnoj jer je bija vikend, ima upalu uha i grla. ali njeno ponasanje je ono sta me najvise bilo zabrinilo. znam da je bolesna, pa je bila dodatno iziritirana, ali nikako nije tila spavat u svom kreveticu. Mislim, kada joj je temperatura pala. i kada bi pocela izvodit gluposti, obicno joj znan reci "ako se ne smiris, izaci ce mama iz sobe", na to se obicno zaceni od smija, ali ovaj put se zacenila od placa. sada je ok, primirile smo se obe. stvar je u tome sta on uopce nije svjestan sta je napravija. dan nakon me zva da idemo s njim na izlet u prirodu cili dan. alo,alo, zemlja zove tebe! pa ne mozes me prvo zviznit, bez obzira sta to bilo samo taj put, a onda ocekivat da cemo s tobom u prirodu.
naravno, taj isti dan kada sam mu rekla da ode ca, bila sam u strahu da ne ode na policiju i kaze kako mu uskracujem roditeljska prava kao oca. ne znam kako to ide tocno, pa mi svasta pada na pamet. iman sricu sta mi je ujac ugledan psihijatar u gradu, pa sam zvala njega za savjet, sta napraviti. reka mi je da se ne brinen, da on to ne moze napraviti, jer ja nisam bolesna i nigdi neman dosje dusevnog bolesnika. rekla sam mu da mi je i onaj X dan pritija da ce on mene prijavit na policiju i da ce me strpat u ludnicu. ujac mi je isto tako reka da to ne moze. tu sam se malo smirila.
MM sam zamolila da me do danas ostavi na miru, da se smirim i izlicin dite kako Bog zapovida, a i da ona malo dode sebi. dolazija nije i svaka cast na tome, ali me zivka 500 puta dnevno. na pozive se nisam javljala, samo porukama i to ako je nesto bilo nuzno za odgovorit, poput kako malena i to.
njemu nije uopce jasno sta je napravija, ocito misli da je to ok. znam da postoji vise oblika nasilja, i znam da sam ponekad preagresivna, ali u smislu da kada me nesto naljuti (a naljutilo me to sta je u posljednje vrime potpuno poceja zanemarivat nasu malenu radi firme koju smo otvorili s nekoliko prijatelja, ja sam se povukla jer sam vidila da ne stizem, a chiara mi je no1, a on je poceja vuci za svih tamo, jer svi radu duple poslove, ka i on, kako bismo prizivili dok firma stasa, i dok drugi iz firme brinu o svojoj dici i provode kvalitetno vrime s njom, chiara svaki put slusa od njega "makni se, nemoj, tata radi"). tu sam prikipila! ali sta sam tila reci, da sam mu svasta izgovorila, ali isto tako je on moga izgovorit i meni i tu stati.
danas je dosa kod nas, moja mama ga navela na razgovor, kako to nije u redu i da ako to ne drzi problemom, da ce to ponovit (isto sta ste i vi rekle i sta i ja mislim), a da to nije u redu. njoj je poceja govorit da kako sam i ja njega udrila. a nisam, stvarno nisam. jer sam ostala skamenjena od soka sta je on diga ruku na mene. sicam se da sam plakala i vikala pusti me, i dozivala njegovog brata, koji isto kod staraca zivi, da mi pomogne. da njega tamo nije bilo, ne znam sta bi bilo na kraju.