Ovako ja postavljam stvari: šta učim djete da je normalno, biti će mu normalno. Ti si ta koja stvaraš famu oko toga. A to je tvoja nesigurnost. Gdje je tata-nema tate. Zašto nema? Jer nemaju svi tatu. Ili mamu. Točka. Dalje je sve uzaludno objašnjavati. Meni se osnovano postavlja pitanje, fali li tata tebi ili malom? Ne može ti faliti nešto što nikada nisi imao. Ja sam odrasla bez oca i majke. Jesu li mi falili? Da, kao romantična iluzija, bez jasne predođbe šta bi to stvarno bilo. On će naravno trebati muški uzor, to može biti tvoj brat, tvoj otac, ili već netko koga će on sam odabrati. Bilo bi bolje da mu ti odabereš, jer on bi mogao odabrati, ne znam, Al Caponea ili slično. A ti draga, nađi dečka. Vikend dečka. Za sebe