Ja fizičke mane Lei objasnim kao nedostatak kakav svatko može imati - npr. vidjeli smo dečka sa aparatićem iza uha, ona pita što je to, ja objasnim da ne čuje dobro pa mu aparatić pomaže, kao što ja imam naočale da bolje vidim ili kao što je moja baka nosila štap da lakše hoda. A netko uopće ne može hodati pa se vozi u kolicima i tako se onda može kretati. I to je sve OK, imamo susjeda u kvartu koji je u kolicima i često ga sretnemo u šetnji, tako da je to Lei normalno.

Postoje i raznorazne slikovnice na tu temu - npr. ona super poznata Baš je super bit' različit, a mi imamo i Petru u kojoj Petra ima prijateljicu koja ne čuje.

Veći mi je problem objasniti druge 'vrste' različitosti - npr. dečkić sa Downom, dečkić koji je definitivno hiperaktivan - jer vidim da su Lei neobični, a ne pita ništa, (uz to su malčice i nasilni pa je i meni to problem). Ja sam u djetinsjtvu poznavala i družila se sa djevojčicom sa MR, i bila mi je jako čudna, zazirala sam od nje, a roditelji mi ništa apsolutno nisu objasnili, a kad jesu onda su na najgori mogući način.