Nikako da stignem i napišem priču o svom četvrtom porodu, a nekako se osjećam dužnom tim divnim osobama iz Du rodilišta.
Prva tri poroda odradila sam u Zg u Petrovoj bolnici, ništa posebno, prvi potpuno induciran, drugi samo bušenje vodenjaka bez ikakvih medikamenata, treći s najmanjom dozom dripa jer "gužva je i moramo osloboditi krevet". Ne mislim da mi je bilo loše, prema meni su bili fer i korektni, ali bila sam im samo broj, jedna od desetine rodilja tog dana, ni malo empatije, nježnosti... Bili su pristojni i profesionalni jer nisam imala nikakvih problema niti sam ih radila, a poslije na babinjačama- e to je već druga priča jer se nisam mogla pomiriti s tim da sestra ide pušiti dok nam djeca plaču a nas bole prsa jer nedaju bebe na podoj- nije još vrijeme!
Zato mi je u Du bilo tako super, zato sam oduševljena i u šali kažem da ako ću opet rađati letim iz Zg u Du!
Naime, tamo sam odmah bila od početka tretirana kao osoba, dobra primalja G. odmah me nazvala "draga moja", a kasnije me doktoru predstavila mojim prezimenom, a ne "ona iz treće rađaone" ili tako nekako. Svi koji su bili oko mene su mi se predstvili, i doktori i primalje i sestre. Nisam ih ni jednom morala zvati, same su dolazile svako malo i pitale da li mi što treba. U trudovima su mi masirale leđa, noge, držale me za ruku. Nisu me klistirali jer sam rekla da sam bila na wc, njihov komentar je bio da me onda ne treba još s tim mučiti. Zamolila sam ih da me puste bez dripa, da probam sve odraditi sama, prirodno. Primalja G. je rekla: "naravno, draga, mi smo tu da ti pomognemo, nećemo te na ništa siliti, ima vremena, ne žurimo nigdje." Tri sam sata imala jače i slabije trudove, kad me bolilo bile su uz mene, njih četiri primalje, doktora nisam ni vidjela osim kod prijema i na kraju kad mi je čestitao i kratko me pregledao. Nakon što sam počela gubiti snagu ( jer su me trudovi drmali od tri ujutro, a tad je bilo jedan popodne) pitala sam ih što misle kako da mi pomognu, koliko još da čekamo, jer nisam se otvarala. Na njihov savjet, nikako na nagovaranje, odlučila sam se za drip i rodila za 40 minuta.
A sam porod, koja divota!
Primalja M. je čekala bebu ispred mene, G. je disala samnom i držala me za ruku, I. mi je masirala leđa, a S. mi je držala nogu ( jednu ona drugu ja) i u jednom trudu uz njihovu 100% pomoć tako brzo, ne mogu reći da nije bilo bolno, ali brzo i lijepo, moja beba je izišla. Nisam popucala, nisu me rezali, bebu su mi stavili na prsa i odmah je primila bradavicu. Bila sam im tako zahvalna, a i iznenađena jer mi je beba bila u rukama i nitko mi je nije dirao, nisu je uzimali, odnosili. Nekako me bilo strah pitati, sve mi se činilo da sanjam, ali nisu nas razdvojili ( minutu dok sam se prebacivala na drugi krevet su je uzeli i predamnom izmjerili i vagali) sve dok nas nisu prebacili u sobu i ja sam se išla otuširati a nju su tek tad odnijeli da je operu i odmah je donijeli. Dojenje je odmah išlo kako treba, sestre su pitale da li nam treba pomoći, nudile se da je premotaju, presvuku, ali je nisu odnosili.
Svakih sat, najdulje dva neka bi ušla u sobu i pitala da li nam što treba ( kažem -nam- jer sam bila s još dvije gospođe u sobi br. 108).
Ma što da vam više kažem, to je bio tretman iz snova. Moglo mi je samo biti bolje da sam bila doma, ni u jednoj bolnici sigurno ne! Dobro, malo se šalim jer mogu usporediti samo s Petrovom, ali da znate kako je lijepo dojiti bebu staru dva sata i gledati u more. Mhm, koja milina.
Evo, ja nemam zamjerki, ipak je to bolnica i nisam očekivla hotelski smještaj, pa zato kažem da sam s obzirom na okolnosti izvukla jack pot! :D