Pitanje za mame čiji 3-4 godišnjaci ne idu u vrtić

[Ifigenija]

Moje dijete možda dobije, a možda i ne mjesto u vrtiću, duga priča, ne želim ići u detalje... ja sam doma s bebom tako da malecki može biti sa mnom još tu jednu godinu. Upisat ću ga u neki program igraonice ili nešto, iako je to dosta komplicirano jer su nam sve igraonice dosta daleko, a nemamo dva auta... i tak.
Bilo kako bilo možda će moj sada trogodišnjak biti doma sa mnom i s bebom iduću godinu, a sada je svakako s nama.

A mene brine jedna stvar - ja sam naime malo trapavo postupila u vezi vremena s njime - kako sam prije radila onda sam imala onaj nesretni koncept - kvalitetnog vremena koji sam kad smo oboje ostali doma razvukla na cijeli dan.

Tako da od kvalitetnog vremena i igre ne stignem živjeti normalan život i što dalje vrijeme ide - sve sam nezadovoljnija takvim ludim životom, baš sam glupo to postavila. On u centru, a sve ostalo kao pod zračnom opasnosti - dok on blagoizvoli bit dobro raspoložen. Luda baba.

Sad kad imam bebu, a i kad kužim da ćemo još dugo, dugo biti doma skupa i da se ne mogu stalno igrat u pijesku i smišljat kojekakve igre, moj malecki je postao vrlo napasan - traži svaki minut moje pažnje, a ja ga nastojim reformirat, dakle naučit na neki život koji meni kao majci više odgovara, a i koji bi i njemu - da budemo otvoreni - bio zdraviji i korisniji.
Želite znati kako razmaziti dijete na loš način? Pitajte mene

I sad je onaj težak period kad se borimo između novog i starog...

elem, pitanje bi bilo - kako izgleda dan mamama koje su doma sa svojom djecom; koliko ste s njima, koliko radite poslove, koliko vremena djeca budu sama i igraju se - čisto da razradim neku perspektivu i za sebe... jerbo nemam blagu predodžbu što i kako se sve može.

Ja sam mama iz kruga radnih mama, iz generacija radnih mama i kad mi je veće dijete doma - ja uopće ne znam što bih s njim, sa sobom, sa kućom... i općenito

[štrigica]

oftopik : dobrodošla nazad...

ps. promijeni potpis :D

[Anci]

Ja sam na porodiljskom bila doma s tad skoro 3-godišnjem djetetom.
Isto je dijete kojoj smo se totalno posvećivali. Radila sam prije druge trudnoće i imala je čuvalicu ali čim bi došla doma bila sam totalno njena. Jedno smo vrijeme zbog posla živjele same u drugom gradu i jako je vezana za mene.

A na porodiljnom...imala sam pomoć oko kuhanja i to mi je jako puno značilo. Išla sam s njima svaki, svaki dan van. I po kiši, snijegu, suncu...
To mi je definitivno najljepša godina u životu. BIla je i naporna i prolazili smo proces prilagodbe, ali sve u svemu, prekrasno. Uživale smo sve tri doma.

Naravno da više nisam mogla skakati kad god ona nešto zaželi i ispuniti joj to iste sekunde, ali nema u tome ništa toliko loše :/

Rkla bih joj: molim te strpi se, znam da bi odmah, ali sad ću...

A ona baš hoće da joj JA obrišem guzu, da ja s njom legnem spavati...
Tako da smo spavati od samog početka išle spavati skupa nas tri. Jedna s jedne, druga s druge strane. Tako je i danas.

Sretno vam i uživajte!!!
Kad se uhodate, bit će ti savršeno

[marta]

Mozda da za pocetak napravis neku listu stvari koje zelis, trebas, moras napraviti. Svejedno jel kuca, il su djeca ili si ti u pitanju. Pa onda na toj listi poslozis prioritete.

[Anci]

E da, imaš sličnu temu na Izazovima- 3-godišnjak i novorođenče.

[tetamaja6]

ja se nalazim u sličnoj situaciji,i moje glasi složi prioritete!i obavezno u šetnju,nas je to spasilo!mala je u kolicima,a ja slobodna samo za njega,kad dođemo kući,upalim crtiće,objasnim da idem nešto skuhati(najčešće je već napola skuhano predhodni dan),beba na pod,i nek se snalaze!

jednostavno ćeš shvatiti da ne možeš glavom kroz zid,i svakako si nađi ispušni ventil,jer će ti to trebati!

kad se rolete spuste,poludim na oboje,i poslje je mir!oni su jako pametni,i iskoristi činjenicu da bi ti u svemu ugodili!