Mi preživesmo 15 dana plažognjavaže. Tačnije uživanja na moru. Moram priznati da sam bila najskuliranija mama na 3 plaže koje smo posećivali. Od stvari su bili obavezni peškiri, kremice i kajsije, sve ostalo je nosio svako svoje (šeširiće, šlaufe, majice). Deca su uživala i u vodi i na pesku a mama je uspela da pročita Digitalnu tvrđavu na plaži.

Bili smo full opušteni, na sat nismo ni gledali (na moru gledamo isključivo u sunce), jeli smo kad smo gladni, spavali kad nam se spava, ostajali na terasi ako nas je mrzelo da idemo na plažu...Odmor u pravom smislu

Ono što nisam uspevala da razumem jesu živčani napadi 4/5 roditelja na plaži. ''NEEEEEEE ljudima preko peškira, idiote!!!'', ''Ma plači do sutra, pojeo si sladoled za danas i možeš samo da ga sanjaš do sutra. A i taj za danas nisi zaslužio jer nisi izašao iz vode kad sam ja rekla!'' i slične gluposti sam slušala maltene sve vreme. To što se od dvogodišnjaka oduševljenog vodom očekuje da izleti iz iste na prvi mamin mig, to što se od deteta sa dve pune kantice vode očekuje da ni milimikronitim delićem svojih nogica ne dotakne niti jedan peškir, što se nijedno dete nije dalo ubediti da su krofnice koje prodaje striko na plaži živo sr..je mi je bilo i previše. Ako sam se zbog ičeg iznervirala na moru to su bila uplakana deca i besna mama koja će otići kući sa neosunčanim salom na stomaku jer joj ''mali idioti mozak pomeraju od jutra do mraka'' :/