Ja sam mama drugaša koji je prošao miješanu vrtićku grupu (i to je u nju ušao s 2.5 godine, bio je jednostavno prerastao jaslice), i vrtićarca koji upravo ide u ti istu grupu.
Naša iskustva su jako dobra. Ima ta situacija i nekih negativnosti, ali onoliko koliko smatram da je normalno u životu. Sve to jako dobro funkcionira, ako tete jako dobro funkcioniraju.
Recimo, vrtić je takav da je spavanje po izboru. Spavači su odvojeni od nespavača samo jednom teškom zavjesom. I tete su to provele tako da jednostavno nema problema. Stariji se bave nekim mirnim aktivnostima i još nisam čula da se neko dijete požalilo na takvu situaciju A. je prestao spavati s 3 godine, D. još spava, ali čini mi se da neće dugo.
Tete provode izvrstan predškolski program. Ne samo da ih dobro spreme za školu, nego djeca jako vole učiti i žele to što prije. Generacija mog A. je natjerala tete da im smisle pred-predškolski program, nisu htjeli čekati još godinu dana (napominjem da se to radi poslije spavanja, dakle ne za vrijeme mirnih aktivnosti). Tako su nastavile i sljedeće generacije.
Rekla bih da naše tete imaju više aktivnosti za starije, a mlađi kupe stvari usput, što i ne mora odgovarati svakom malom djetetu. Međutim, isto tako su na raspolaganju za maženje i individualnu pažnju. Ako ne istog trena, onda za 5 minuta.
Nakon cijele hvale, moram reći da sam razgovarala o ovome s jednom od teta, i ona smatra da su bolje malo homogenije grupe. Djeca imaju više vršnjaka s kojima se prirodno grupiraju i više šanse da nađu društvo koje im odgovara.
Ovi naši se igraju po grupama, koje se spontano pronađu (pa zato ne vidim neki problem u tome da starijima mlađi dosade), ali u principu sva djeca "doživljavaju" svu ostalu. Vlada jedan duh zajednice i brige o svima.