Ne kužim ovo s "napadima hormona" niti u jednoj trudnoći nisam imala takvo što. Ponekad imam želju nešto pojesti ali neću umrijeti ako tog nema u frižideru. Npr. preksinoć sam željela pizzu oko 8h navečer, jednostavno sam digla guzicu i otišla u prizemlje napravila tijesto, bacila gore tri šnite šunke, malo kobasa i parmezana (nisam imala sira ali nije mi palo na pamet da MM gnjavim sa dućanom) i vratila se gore s dva tanjura i pizzom napola (nije mu baš drago da donosim klopu navečer jer se tako deblja ali je svejedno pojeo svoju i dio moje). Stvarno se nekad osjećam jadno i depresivno, plaši me kad osjećam bolove u trbuhu, smetaju me mučnine i stalni umor ali nikada ga s time ne zamaram (nekad se izjadam). Mislim da malo previše gnjavimo te naše MM pa i oni su samo ljudi i nije im nimalo lako. S obzirom da mnogi moraju preuzeti veći dio brige (vidim da vas dosta ima problema s krvarenjima i sl) za stariju djecu, spremanje po kući, kupovine po dučanima isl. pokušajte ih maksimalno štediti na emocionalnoj strani.
Znam da nisu svima trudnoće jednake ali eto barem pokušajte. Meni je puno ljepše kad je MM zadovoljan i raspoložen nego zabrinut i onako jadan (npr. kad bi baš malo prošvrljao po internetu aj ja ga pilim da mi ide u dućan po krafne)