Lucija ima 21 mjesec. U zadnje je vrijeme bila prištekana cijelu noć i ja jednostavno više nisam mogla. Prije par mjeseci smo pokušali s odvojenim spavanjem, ali nije išlo. Nisam planirala ni pripremala teren za odvikavanje, samo sam joj jednu noć rekla da je ne može dobiti i to je bilo to. Nisam očekivala da će upaliti. Onda sam pomislila pokušat ću i drugu noć, pa treću...Malo je plakala prvih par dana, a ja sam samoj sebi govorila, ako ne prestane za minutu, dvije dat ću joj ciku. I svaki put kad sam došla do ruba da joj popustim, ona se okrenula i zaspala.
I evo nas, ne ciki više po noći. Još uvijek se budi jednom, traži ciku, nekad malo zaplače, ali uspijem ju uspavati bez cike. Mazim ju po leđima, trbuhu, kosi, ponavljam da cica spava, malo pjevušim... i upali. I da, vremenska granica za jutarnje dojenje mi je 5 sati, ali obično se probudi i traži tek oko 6.

Svako dijete je drugačije, nekome ovo ne bi upalilo, meni nije upalilo spavanje u drugoj sobi. Između ostalog, ne sviđa mi se ta metoda iz još jednog razloga, kao što je rekla G. - mislila sam da će joj tako biti lakše, ako sam ja uz nju. I bila sam u pravu. Na kraju svega najvažnija je mamina odlučnost o prestanku dojenja. Ako kažeš ne, onda nema više još samo danas, još samo ovaj put....

I mene je Lucija znala okrenut na leđa, skinut i sama se "poslužit", ali ako joj ja ne dam, ma može se postavit na trapavice - ništa od dojenja.
Koja sam ja nemajka