I ja imam isti problem, moj sin me evo upravo udario jer mu nisam dozvolila da se vozi na tuđem autiću. Probala sam i objasniti, ali nisam stigla. Dobila sam demotstrativni ŠAMAR onako eksplicitan. majstor isto ima 3 godine. Moguće je da ne dobiva dosta pažnje jer sam ja puno na poslu, a čuva ga baka. Inače smo ja i njegov tata rastavljeni, ali u super odnosima. U principu sina nitko ne zlostavlja niti zanemaruje, ima sve što treba i puno pažnje, ali mu fali stabilnost . To mi je jasno da je lako moguće da me zato tuče, ali na žalost situacija se ne može promijeniti nikako. Ja ću i dalje raditi, mi ćemo i dalje ostati rastavljeni, a sin će i dalje morati učiti što je život.
Ja njegove udarce ne vraćam, samo objašnjavam i to nekada naširoko, a nekada se samo dignem i odem, on meni kaže "mamice oprosti", ali već za 5 min ukoliko ga nisam taj tren primjetila ili sam ga nešto opomenula, već me ponovo udari.
Ne vičem na njega i ne tučem ga nikada, lijepo mu objasnim, i tata mu objasni istu stvar na isti način. Tatu ne tuče, ali mene da.

Jednostavno prema meni nema respekt ili tako nešto. Možda je stvar u nedoslijednosti, jer sam ja njemu više prijatelj, a tata mu je više autoritet. Ne znam više, samo znam da njegovi udarci, što nogama, što rukama, sve više bole. Što zato što je veći, što zato što ne znam kako da ispravim tu situaciju. Čini mi se da to sve više radi svjesno, a ne iz inata.

Pomoć molim!!!