pokušala bih mu uhvatit ruke u letu i zadržati, gledati ga ravno u oči i reći: ne. ako znaš što te sve čeka, valjda možeš biti brža od njega?!
za proljevanje i bacanje svega i svačega bih uvela ili metodu da to što bacamo ide u smeće ili da ide u sobu, ako se misli tako ophoditi s nama.
s druge strane nastojala bih uvesti 1na1 (zavisno od njegove potrebe čak i više nego do sada), istovremeno nakon tog vremena bih mu govorila: a sad mama ide nešto svoje obavit. na taj način bih ga učila da se ima itekako vremena samo i za njega, al da i mami treba vremena za sebe.
inače, moja me jednom nogicama udarala po bubrezima (mada mi je pažnja u tom trenu bila okrenuta njoj). ležala je, ja sam sjedila pored nje, nešto smo pričale. zamolila sam je dva-tri puta da to ne čini, da to mamu jako boli, da se to ne radi itd. rekla sam joj da ću sljedeći put i ja nju udariti.
na trenutak se zaustavila, gledala me ravno u oči i opet me šutnula nogom. vratila sam joj po bedru, ne jako. nije više to ponovila. naravno, postojala je mogućnost i da ustanem s kreveta ili da je zaigram s nečim drugim, al ja to nisam htjela, htjela sam da zna da ako ona druge udara, da postoji mogućnost da joj netko vrati na isti način.
Odgovori s citatom