Par puta proljuljam kinderbet uz na-na i dudicu i to je to.
 |
|||
|
|
|||
Par puta proljuljam kinderbet uz na-na i dudicu i to je to.
Tusiranje, pranje zubica, citanje price, skakanje, skakljanje, dojenje i onda ako nije turbo pospana jos malo mazenja i jos dojenja, pa spavanje, ali ne izadjem iz sobe dok ne zaspi. Traje, ali nije naporno. I u vecinu rituala smo ukljuceni i njen tata i ja.
Moj trči naokolo kao muha bez glave dok ne zaspe
Od kinderbeta smo odustali, nema šanse da dozvoli da ga stavimo u njega ako nije u dubokom snu.
Ili ako je već kasno - odemo na bračni krevet, legnem do njega i ugasim svjetlo. On malo skače naokolo, no za minutu, dvije legne uz mene i spava.
čitam ovako vaše postove i vidim da ima (nas ) vas više koji kao i ja uspavljujete dijete na rukama ili sličnim metodama...
moj limeni sada kreće u jaslice i pokušavala sam da se uspava sam ali bez ikakvog uspjeha ( ili možda ja nisam bila dovoljno uporna) jer je vrištao iz petnih žila. da li i vaša dijeca idu u jaslice/vrtić i kako to uspavljivanje tamo funkcionira jer me fraze love kad se sjetim kak bu to tam ...
prije nego je trebala krenuti u jaslice (2mj. prije) odlučila sam da mora na spavanje bez nanašanja i sl. 1. dan je vrištala oko 40 min. i tako svaki dan manje. Sigurno je plakala mj.i pol., ali najbitnije je da se više ne vračate u sobu jer je bitka u tom trenutu završena. Sada mali miš ima 16 mj. i lijepo ju stavim u kindić i kažem joj aja aja, nekada malo i zaplače ali čim izađem iz sobe prestane jer zna da mamice više nema.
Mozda zvuči okrutno, nemam pojma, ali uspijeva. Znam da je teško, i ja sam pokraj bebifona plakala dok je vikala mama mama, ali strpljenje se isplatilo.
Probajte!!!!!
do 27 mj na cici (u krevetu), poslje prestanka cicanja legnemo u krevet i zaspe sam, nekad traži da pročitam priču, nekad da mu nešto otpjevam al većinom se malo vrti nešto pričamo, namjesti se i zaspe...
Ta solucija, sa plakanjem doiznemoglosti se nikako ne uklapa u moje "odgojene metode".Madmosel1 prvotno napisa
Da li si ustvari svjesna zašto je dijete plakalo svaki dan sve manje i manje? Da ti otprilike pojasnim: zato jer je shvatilo da može zapomagati do ludosti, a da mama neče doči. I ne, ne misli dijete tu na kraju kako je njegova mama super i dosljedna, nego mu nije jasno zašto najednom mame više nema? Izbezumljeno je i izgubljeno i na kraju pomireno sa žalosnom sudbinom, a ne spokojno uspavano. Kakvu time poruku šaljemo djetetu? Ja djetetu pokušavam usaditi sigurnost u roditelje, da zna da smo tu za njega, a ova metoda je totalna suprotnost od onog što ja želim postići s djetetom.
Ali ne trebaš se obazirati, ovo je samo moje mišljenje.
Maca ima 20 mj. i do nedavno (2-3 tj.) je sama zaspala u roku par minuta u svom krevetu. Šalila sam se da još nije skužila da kada bi počela plakakti mama bi došla. Sve do jednog dana (ničim izazvana)kada sam je spustila u kinderbet nije rekla: "Mama čiči tu, uku da" (Mama sjedni, daj mi ruku). I sada sjedim pored nje dok ne zaspi i držim je za stopalo, ona pritom duda palac. Treba joj desetak minuta. Što će biti sutra, ne znam... Ne bih je mogla pustiti da plače jer ne kužim zašto bi dijete moralo zaspati u plaču. Ako želi da ju grlim, grlit ću je.
Sin (5g) je isto imao različite načine uspavljivanja. Spavao je sam, pa sam ja držala ruku, pa nije mogao bez dude, pa se tokom noći selio u naš krevet. Sada mu MM ili ja pročitamo/ispričamo priču kažemo "našu"rečenicu imalac zaspi u 5 min. Nekad dođe kod nas u ranu zoru, nekad ne. Kako mu odgovara.
Kod mas oko toga nema previše filozofije. Ako hoćeš spavati sam, spavaj. Ako želiš moju blizinu da lakše zaspeš, tu sam.
Pa i ja se volim stisniuti s mužem u krevetu.
Razmišljam: "Hoću, neću, hoću, neću..." pa kada sam tvoj lijepi, ispravni post pročitala, staviti ću samo X!Ta solucija, sa plakanjem doiznemoglosti se nikako ne uklapa u moje "odgojene metode".
Da li si ustvari svjesna zašto je dijete plakalo svaki dan sve manje i manje? Da ti otprilike pojasnim: zato jer je shvatilo da može zapomagati do ludosti, a da mama neče doči. I ne, ne misli dijete tu na kraju kako je njegova mama super i dosljedna, nego mu nije jasno zašto najednom mame više nema? Izbezumljeno je i izgubljeno i na kraju pomireno sa žalosnom sudbinom, a ne spokojno uspavano. Kakvu time poruku šaljemo djetetu? Ja djetetu pokušavam usaditi sigurnost u roditelje, da zna da smo tu za njega, a ova metoda je totalna suprotnost od onog što ja želim postići s djetetom.
Ali ne trebaš se obazirati, ovo je samo moje mišljenje.
Bez uvrede ikome, ali meni je ovo prežalosno. Ne vodim s djecom rat nego živim život. Želim da moja djeca znaju da su mama i tata uvijek tu bez obzira radilo se to sada o uspavljivanju dvogodišnjeg djeteta ili kadnije slušanju ljubavnih jada šesnaestogodišnjakinje.
Madmosel1 može samo odgovor za što se strpljenje isplatilo?
Ne provociram, jer Bože moj, svi smo različiti, al me zbilja zanima tvoje razmišljanje zašto misliš da je ta odluka bila ispravna.
I mene zanima odgovor na isto pitanje i zašto, zašto za Boga miloga, bi dijete malo starije od godinu dana moralo samo samcato zaspati u kinderbetu?
e moja madmosel, jesi li uopće svjesna što radiš svom djetetu?!
i ja sam ovo isprobavala ,i ne ide srce mi puca kad vidim kako tužno plače i zapomaže ,pa ga opet nastavim nosati i pjevušiti i opet samo nosati leđa i kralježnica mi se raspadaju i kada konačno zaspe stavim ga u krevetić pa malo još vozam u i pjevušim ,ponekad zaspe a ponekad samo sjedne pa sve ispočetka pa onda opet malo spava pa se nakon sat ili dva probudi ,pa se dere iz petnih žila bez suza. Ponekad se probudi u 2, pa se ljepo igra i šeta po sobi do nekih 5.30 ujutro
Ovo je i mene mucilo prije godinu dana, mi nismo isli u vrtic ali je ostajala sa tetom cuvalicom ... ne mogu ti reci nista puno utjesno, jako je plakala za spavanje i zvala mamu, ali teta je bila strpljiva i pronasle su svoj sistem, prvo se uspavljivala u kolicima da bi sad pred kraj dosli do toga da ju odnese u krevet i ona tamo ostane i zaspe ... meni nikad do prije 2 mjeseca nije zaspala bez cice u ustima i sad cica prije spavanja i popodne ako sam doma i naravno navecer. MM je na pocetku zaspavala iskljucivo na ramenu, tek kasnije u krevetu (on legne s njom).
Sto ti hocu reci, nije vazno kako je ti uspavljujes jer si to ti, svi ostali moraju naci svoj sistem. Sad smo na privikavanju u vrticu i tete zaista imaju puno puno strpljenja sa ovim malim zrikavcima, pa sam pitala i za spavanje, teta kaze da ih malo maze, neke cak i nose, ali svakoga nastoje smiriti, nastoje da nitko ne place do iznemoglosti i nakon toga zaspe.
A sto se tice prospavanih noci, mozemo reci da zadnja 2-3 tjedna zaista spavamo od 21 do nekih 7 u komadu ... a bio mi je to totalni SF zaista
evo mi se možemo pohvaliti da smo noćas imali koliko toliko mirnu noć :D što nismo imali unazad2mjeseca sigurno samo se 3 puta probudio popio malo soka i natavio dalje, a šta bude noćas ..... veliko pitanje
pa možda zato jer kreće u jaslice i tamo neće biti mame da ga ununa na rukama. tete ziher nebuju svako dijete nunale dok ne zaspi, pjevušile, držale za nožice i neznam kaj.. neg buju ih sve stavile u kindače pa snađi se druže...I mene zanima odgovor na isto pitanje i zašto, zašto za Boga miloga, bi dijete malo starije od godinu dana moralo samo samcato zaspati u kinderbetu?
da se razumijemo nisam nikako za takve odgojne metoda i takav način uspavljivanja da dijete vrišti do iznemoglosti jer kao što je netko prije rekao to nije poruka koju želim slati svojoj dijeci... al dosta me smeta način na koji odmah reagirate. kao nitko nikog ne optužuje ili nekaj, al mam se sve dižete na zadnje noge.. okej, naravno tu smo da svaka kaže svoje mišljenje, da neki savjet, pomogne ako ikako može, al opet svatko zna (valjda) najbolje za svoje dijete. mislim da se svoje mišljenje i savjet može iznjeti i dati i ljepše upakiran.
sorač na dužem postu...
Meni je ovo bezveze argument. Ja sam T. u prvoj godini života uspavljivala isključivo dojenjem. Kad ga je počela čuvati druga osoba, prvi dan je bio budan, drugih nekoliko je spavao u šetnji, a onda normalno krenuo spavati na način da ona legne uz njega. Da povučem jednu blesavu paralelu - ako moj muž lijepo pjeva i uspavljuje dijete pjevanjem, treba li on to prestati raditi jer ja ne znam pjevati pa to neću moći raditi na taj način? Osim toga, ako svijet već je strašan i okrutan i nema nikog da te zagrli - pa zar se mora naučiti da je tako i doma ili bi roditelj ipak trebao biti neka luka povjerenja i sigurnosti?
Na Rodinom forumu postoji malo više od četiri forumašice koliko ih se "diglo na zadnje noge"... ali, postalo je vrlo "in" na kritiku odgovarati frazama koje impliciraju sektaštvo, netoleraniciju, protjerivanje i slično.al dosta me smeta način na koji odmah reagirate. kao nitko nikog ne optužuje ili nekaj, al mam se sve dižete na zadnje noge..
upravo se o tome radi. ta osoba koje ja čuvala tvoje djete je čuvala samo njega i samo se njemu apsolutno mogla posvetiti. nažalost u vrtiću to nije tako. tamo teta ima 10-ak djece i teško da bude svako nunala na rukama. pa možda Madmosel1 želi da se djete prije polaska u vrtić nauči samo uspavati, meni neprihvatljivim metoda.
ovo je tolko jadno da uopče neću komentirat..
htjela sam samo još nadodat da sam na rodinom forumu našla puno korisnih savjeta, puno utjehe, puno razumjevanja i suosjećanja za lijepe trenutke i one manje.. nikad mi nije bio cilj diskutirat i razglabat pa zato mi je čudna recimo ta potreba za razglabanjem i dusktiranjem i zalaženjem u želudac nečem kaj je drugačije. mislim u krajnjoj liniji hebe mi se kak Madmosel1 uspavljuje djete. kaj se mene tiče može ga ostavit da plače danima. ja to svom djeteu ne radim i grozim se toga. ako ona misli da je to u redu za njezino djete okej.. i meni dobro. rađe ću razgovat i diskutirat sa nekim tko uspavljuje djete na rukama kao ja, s kim ima zajedničku temu..... al to sam ipak samo ja....
Krenulo je dijete i u jaslice pa sad i u vrtić. I tamo spava. Pobornik sam teorije da dijete vrlo brzo shvati što od koga može dobiti i da mu ne treba uskraćivati nešto zato jer to neće dobiti negdje drugdje. Dakle, meni je to bezveze argument, a vidim da je dosta čest. Nebitno je čiji je.upravo se o tome radi. ta osoba koje ja čuvala tvoje djete je čuvala samo njega i samo se njemu apsolutno mogla posvetiti. nažalost u vrtiću to nije tako. tamo teta ima 10-ak djece i teško da bude svako nunala na rukama. pa možda Madmosel1 želi da se djete prije polaska u vrtić nauči samo uspavati, meni neprihvatljivim metoda.
I ja sam pobornik teorije koju navodi Balarosa.
Meni ovo radi jaslica spada u isti rang bedastoće kao kad mi netko kaže: zašto dijete još toliko nosiš, što će biti kad budeš trudna? ili zašto toliko skačeš za njim što će biti kad budeš imala drugo dijete?,... Imam puno takvih primjera, a što će biti. E pa biti će to, da kad više ne budem mogla, jednostavno ne budem, a nemam namjeru djetetu sve polako uskračivati, jer će se nešto možda dogoditi u budućnosti.
A "na zadnje noge se dignem" uvijek kad vidim da netko stvarno čini nešto nažao svome djetetu, preko toga ne želim, niti ne mogu priječi. Kad budem preko takvih stvari prelazila sa baš me briga, jadan je to dan za mene.
Ne znam kakve su vase tete u vrticu.
Ali meni su tete rekle i vidim da se trude, svakoga malo pomaziti ... sigurna sam da ih ne utrpaju u krevete i puste da placu do iznemoglosti. Zamisli na sto bi to licilo
E pa zato sam ja i pitala zbog čega je njoj to ok, kao što smo nas nekoliko obrazložile zašto to nama nije ok. I zbilja me zanimaju različita miišljenja. I pratim teme, provremeno nešto i napišem ne zato da bi se zgražala već da bi iz vaših iskustava i razmišljanja došla do nekih svojih zaključaka i ako uvidim da radim krivo to i promijenila.
A što se mene tiče žao mi je da dijete plače danima i mama plače danima i da su oboje nesretni. Možda žena (tu ne mislim na nikoga konkretno) ne zna za bolje.
moja M. zaspi...svakako, ali sama nikad :/
nekad na sisi, mm joj pjeva ili priča, ili je nosi. moja mama je nosi, druga baka joj priča, moja sestra kako kad...
naš problem je što je ona užasno uporna i prgava. ako je ona zaključila da neće spavati, nema šanse da ju uspavamo, i to nitko, nikakvom metodom. nekad uspavljivanje traje i po 2 sata. rezultat: ja spavam a ona skače oko mene dok me neprobudi. na kraju, uglavnom, popusti, ali to je nakon duuuugih sati i kad joj stvarno sve dosadi.
u kolicima neće spavati, valjda se boji da nešto ne propusti.
u autu isto tako.
u stanju je biti budna cijeli dan, ali cijeli dan od 7 ujutro do 10 navečer. čak ne bude ni nervozna... Ima stvarno previše snage. ne može je se izmoriti...
ma ne znam, očajna sam.
sad je krenula u jasnice, danas je trebala odspavati ali nema šanse. kaže teta da se borila sa snom ali nije htjela odustati. ja sam došla po nju, došle smo kući, zaspala je u roku 5 minuta...
nemam pojma kako dalje.
svaka ideja je jaaaako dobro došla...
Zaspe sama.Malo se pomazimo,pročitamo priču a onda ona uzme svoj "jakić"(jastučić) i sama se uspava
kad osjeti da mu se spava sam krene prema sobi,
kaže -mama i ti...
popenje se na krevet,sklupča uz mene, mazimo se i pjevamo i tako zaspe.
17. mjeseci
moj mali nestaško ima 25 mjeseci... zbog komplikacija s trudnoćom sam ga prestala dojiti kad je bio 21 mjesec star, a sad sam trudna 6 mjeseci...
inače smo se uspavljivali uz cicu i navečer i popodne ili eventualno šetnjom u kolicima ili nunanjem kad ga je čuvala baka ili tete...
ne ide u vrtić i skoro stalno sam s njim, ali kad je vrijeme za spavanje jaaako teško zaspi bez mene... nasreću, plakanje zbog cice je trajalo par dana i brzo je "naučio" spavati po noći bez buđenja (osim ponekad, ali ni mi veliki ne spavamo svaku noć mirno)...
no, sada nas čeka novi izazov... morala bi ga prebaciti iz našega kreveta u krevetić jer ne znam kuda ću s još jednom bebom!? ne želim ga siliti, svako malo ga pitamo hoće li spavati u krevetiću i on se legne, kao za igru, ali kad želi zaspati viče "mama čuvaj" da ide k meni... ne sviđaju mi se metode puštanja da plače i slično, ali stvarno nemam drugu ideju... a trudnoća odmiče sve dalje...
ne znam, ne kužim ljude koji me prijekorno gledaju kad kažem da spava s nama... pa prije 100 godina je to bilo čist normalno da djeca spavaju s roditeljima i nisu bili zbog toga nenormalni...
surfam po Rodi i netu u potrazi za prikladnim rješenjem za moju malu obitelj...
Thlaspi evo ja cu ti odgovorit nedavno smo radili novi raspored za sobu jer dolzi jos jedna beba pa je mala presla spavati u kinderbet sama od sebe jer je sad bio blize nije spojen s nasim krevetom ali recimo jedno 20 cm od naseg
pa smo joj dva mjeseca poslje slozili njenu sobu i ona je pocela spvati tamo sama sad dode k nama povremeno pred jutro i ja ju pustim
vidim da te to muci mucilo je i mene ali se sve rijesilo samo od sebe i bez ikakve prislie
vidim dosta slicnosti jer sam i ja nju prestala dojiti sa otprilike 20 mjeseci a pocela je sama spavati u svojoj sobi sa 27/28 mjeseci
ali ono sto ja smatram najbitnije je to da ona zna da moze doci k meni u krevet bilo kad i da cu je za uspavljivanje pustit i da zaspe u dnevnom boravku ili ici s njom u njenu sobu dok ne zaspe
samo jos da dodam nisam mislila da ce ona ici jos u svoju sobu spavat barem koji mjesec nego smo je slozili da bi se imala di igrat i odspavat preko dana a da joj beba ne smeta
ali naj bitnije je da je to bila njena odluka
O kako mi je ovo poznato... ne može ga uspavati nitko osim mene ,po danu i nekako a noć nikako ,ne mogu nikuda mrdnuti navečer.. jednom smo ja i mm otišli na večeru za godišnjicu braka a on ostao sa bakom toliko se derao cjelu večer da baka nije više znala što bi sa njim , zvala nas na mob nije nas uspjel dobiti i jednostavno ga obukla i donjela za nama ,toliko se derao da je dobio temperaturu...toliko ima snage da može biti budan 24 h/7d/12mj
hvala ti, ella, i ja mislim da će on to sam kad vidi da dolazi mala bebica pa će htjet biti "veliki"... zato još uvijek odolijevamo pritiscima okoline i spava s nama...
i mi smo mislili preokrenut sobu tako da njegov krevetić bude uz naše uznožje i spuštene ogradice, tako da može dopuzati kad želi k nama ...
hvala još jednom na savjetu... uvijek pomaže čuti slična iskustva
14mjesečnoga sina uspavljujemo
- noću na dojci (15 min - 50 min, ovisno o njegovom umoru i mojoj procjeni njegovog umora/uspavanosti) na našem krevetu, a zatim ga prebacujem u kinderbet (nekad se razbudi, pa ponavljam ritual a nekada ne). Nakon toga u pravilu spava bez buđenja noću od cca 21.30 - 7h.
- danju u kolicima ili na rukama (baki ponekad zaspi i u kinderbetu bez posebnoga rituala).
eh, evo mali updejt...
jučer pretumbali namještaj, prislonili krevetić uz naš bračni i sve fino složili... već dulje s njim razgovaram o vlastitom krevetiću (mislim, bio je krevetić u sobi ali nije htio spavat u njemu).... i tako
sinoć idemo probat i malo je zaplakao, onako više protesta radi, bez suza, krevetić je spuštene ogradice pa se čini da je produžetak našeg kreveta... bio je u njemu, pružila sam mu ruke i grlila ga sa svoje strane i zaspao bez problema... po noći se znao malo promeškoljiti pa bi ga ponovo malo pomazila i to je to! :shock:
cijelu noć je spavao ko beba, čak mirnije nego prije a meni i mm je krevet bio prevelik... još ćemo mi plakat
ujutro oko 5 se probudio, sjeo, rekao mama i prepuzao k meni... a kad smo se svi probudili smo ga pitali di si noćas spavao i on se široko osmjehnuo i pokazao krevetić... :D
očekivala sam proteste i ne znam kaj, ali očito mu nije veliki bed jer inače tuli kad mu nije po volji koju cipelu prvu obučemo...
vidjet ćemo za večeras što bude...
Vezano za uspavljivanje interesira me kako ih 'nagovorite' i/ili 'umirite' da ostanu u kinderbetiću bez prethodnoga dojenja ili nošenja na rukama. Naime, moja 15mjesečna mrvica u pravilu odmah ustane, pruža ruke prema gore i počne negodovati i/ili plakati kada ga stavimo u kinderbet. Slično je i kada ga stavim u naš bračni krevet - vrti se, priča, diže i često ne traži dojku, ali vidim da vrijeme prolazi pa ga počnem dojiti za uspavljivanje ... Nema mi smisla nositi ga, jer ga odmah nešto zaintrigira i traži da mu dodam, pokažem, objasnim ... Pustila bih ga da se igra u svome kinderbetiću i polako uspava, ali ne želi da ga tamo spustimo. Nastojimo održavati ritam i rutinu prije uspavljivanja i usporiti aktivnosti (npr. listati slikovnicu), ali mrvicu ne uspijevamo umiriti i prirodno, postepeno bez sisanja uspavati. Molim vaša iskustva i savjete.
Ma pisala sam nešto pa mi opet izbacilo kad kliknem na moje postove pa vas moram pitati ovo:
Ne znam jel griješim al i to će proći jer prije nego Lara legne i stvarno zaspi na ciki sada sa gotovo već 18 mjeseci
Kad je Lara imala 8 mjeseci i 9850 g ja sam odustala od stavljanja nje u kinderbet jer je zaspala na ciki i ja ustanem uzmem ju najtiše i najnježnije što mogu i stavim je u njen krevetić a ona se lijepo probudi i sve iz početka,a i jednostavno mi je bila i preteška pa sam odlučila kako je meni lakše da spava sa mnom a tata spava u boravku.
A kako vi? Jesam li možda gdje pogriješila?
Inače ima lak san kao ja i mora biti tišina da bi ona spavala :/ naime, tako ja spavam a kad je MM bio beba svirao je radio pored njega i pričali su ljudi a ona je spavao, kaže meni moja mama da sam i ja tako a sada mi treba mir već zadnjih 10 godina znači od moje 20-te zaspim u tišini.
Ko zna zašto Lara tako spava pitam se ja
Evo ja ću se prisjetiti kako je nama bilo kad je N bila te dobi. Tad je otprilike počela sve manje cikiti navečer (više za dušu, što bi rekli) i tad se počelo događati da ne zaspe na ciki više i mene je zateklo što sad, kako je sad uspavati. Uglavnom, kod nas je vrijedilo kad se ide spavati nema više silaženja s kreveta jer to nas vraća 3 koraka nazad a nosanje nikad nije bila opcija. Pustila bi je 5-10min da se po krevetu valja i da se pomazimo i onda bi je pozvala da dođe k meni u zagrljaj da pričamo (što smo radili taj dan, što sutra, pjevala i sl, naravno ne bi pala na istu prevaru dvaput
Nakon par mjeseci smo postigli to da je dovoljno samo to da joj kažem sad je dosta, vrijeme je za spavanje, namjesti se i legni da te pokrijem...budem uz nju dok ne zaspe i to je to.
Lasada i ja sam uletavala sa supercicom na svaku dok jedan dan nisam probala samo je zagrliti i maziti i ona zaspala dalje bez cike, nije uvijek palilo al to ponekad mi je puno značilo. Tako isto sam joj vadila ciku prije neg skroz čvrsto zaspe, nekad bi je tražila nazad a nekad bi palilo da joj kažem nema više, sve si popapala.
Eto, uglavnom, moj sažetak bi bio puno mašte i malim koracima naprijed
Kod nas je faza uspavljivanja bez cice/nosanja na rukama pocela negdje od godinu i pol.do tada smo nunali i za popodnevni odmor i navecer.
Poceli bi tako da citamo neku slikovnicu, odemo u sobu i onda jos pola sata pricamo i cekamo da zaspu.
erina
i dalje moram biti strpljiva sad znam da će doći taj dan kao što je došao i tebi. tnx
Joj, od same pomisli na uspavljivanje me zaboli glava!
Do nedavno je cura zaspivala tako da popije mlijeko i utone u san. Odnedavno više ništa nije kao prije! Glupira se i skače po krevetu nekad i više od sat vremena. Mlijeko pije na smjene (jer se boji ako popije odjednom da će zaspati)
Ajoj, curke moje kak se mi tješimo makar znamo da će to sve proći i smijati ćemo se jednom kad to ponovo počnemo pisati novim mamama kao što sam ja prvi put mama
Evo ići ću još korak dalje pa ću reći da je godinu dana nakon (znači prije 2 mjeseca) samoinicijativno se preselila u svoju sobu u veliki krevet i ne želi više da budem uz nju dok ne zaspe...ona je sad "velika"
Želim vam svima isti happy end
Ajme ja neznam kako bi počela uopće uspavljivanje bez cice... :/
Nadam se da će i ona bit u fazi sad sam velika..
Ej, curke, Lara je valjda sve ove naše postove pročitala jer je ovu noć svaki čas se budila i cicala
Ne da se ona. Meni su nakon ne sjećam se koliko vremena okice na pol 12 od umora a ona je fino spavala sa cikom u ustima, jesam li zaspala a njoj cica u ustima eto nje opet. A valjda ova promjena vremana ahh, 8)
Ma bit će sve ok al bez cike noću ne još dugo
Imam problem s dugotrajnim uspavljivanjem. Netko mora ležati uz nju (kinderbet spojen s krevetom) dok ne zaspe što zna trajati i po sat vremena. Ja jednostavno nemam više vremena ni živaca buljiti u strop sat vremena i onda u 22 ići obavljati po kući poslove koje do tad zbog nje nisam stigla (ako uopće ostanem budna).
Pokušala bih ju nekako naviknuti na samostalno uspavljivanje ali ili dođe po nas nakon par minuta ili urla i plače. Ovo prvo bih još mogla ponavljati dok pametniji ne popusti ali nije mi rješenje pustiti ju da se "isplače".
Kako da to riješim na neki humani način? Da se svake dvije minute vratim pomaziti ju i opet dati pusu za laku noć? Dulji period? :/
Od objašnjavanja nema koristi, boli nju đon što mama nešto mora.
(sad ima 22 mjeseca)
Znam da nije konstruktivno, ali ipak...baš sam danas nekim frendovima napisala kako mi je ovih 20-30 min. uspavljivanja jedino vrijeme kad malo legnem i odmorim se. Još otkako sam nedavno otkrila da s (prastarog) mobitela mogu i na internet, i to za neke simbolične lipe, i vrijeme mi brže prođe.
Na temu: izmori dijete preko dana, nemojte predugo popodne spavati. Ne vidim način kako bi je humano mogla naviknuti na auto-uspavanku. Moja starija cura također je vrlo živahna i večernja uspavljivanja su nam u toj dobi bila veliki problem (tad nisam imala 2. dijete pa nisam shvaćala dobrobiti iz prvog odlomka
Mrvna, probaj smanjiti ili pomaknuti dnevno spavanje, ako ti tako kasno zaspi. Tako da bude dulji period od buđenja do večeri. Mi smo se spasili, ovako kao i čokolada, kad smo mu sa 2,5 god ukinuli dnevno spavanje (on je već sa godinu dana imao samo jedno dnevno spavanje).
I ona od godine dana ima samo jedno dnevno spavanje. Par puta se dogodilo da je popodne spavala samo 20 minuta i navečer - ništa! Sve po starom. Ima toliko beskrajno energije da ju je jednostavno nemoguće izmoriti prije nego se i mi skljokamo od umora.
Mrvna, moja N ima 3.5 godine i u istoj smo situaciji. Od 15 minuta do 1.5h, kako kad, lezimo pored nje. Kad je MM kod kuce (cesto radi uvece ili je na putu) i on lezi, oboje zaspimo pre nje. Nekad se dignem posle, nekad ne.....
Malo je bolje od kad je krenula u vrtic pa se stvarno strogo drzimo rasporeda i satnice. Ustaje i leze uvek u isto vreme, a i u vrticu je spavanje jako rano (u 12h-13.30) pa mi se cini da je usla u rutinu i malo brze se uspava (prosek 10-15 minuta). Ali samo neko malo odstupanje, sad je bila bolesna pa je spavala duze preko dana i uvece odmah imamo zurku.
Ma mene nervira što u vrtiću najnormalnije legne, pokrije se, bez ikoga i ičega. Na početku je teta kraj nje sjedila 5 minuta i ona bi zaćorila. A doma..... užas... Znači, može se, samo nas zafrkava.
Mi nikad nismo imali problema sa spavanjem. Oduvijek spava u kinderbetu. Ranije bi ga podojila i stavila u kinderbet. A sada (ima 22 mj.), po danu samo kažem da idemo spavati, stavim ga u krevet i on se sam uspava. Navečer popije bocu mlijeka, poljubim ga, stavim u krevetić i on za dvije minute spava zajedno sa ranije odabranim plišancima.
I spava do jutra bez buđenja (izuzetak je kada je bolestan).
Ja mislim da on obožava svoj krevetić i da se tamo najbolje odmori.
U jaslicama znam da odgajatelji svakoga malo pomaze dok ne zaspu.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom