nema šanse da pročitam sve što se pisalo na ovih 14 strana ali ukratko da dam svoj komentar

zgrozila sam se komentarima na indexu iako sam pročitala samo jednu stranicu jer nisam imala volje ni dovoljno jak želudac da čitam dalje

i samoj mi se nekad ovdje dogodi da mi se nešto čini preradikalno ali to je moj doživljaj, ne znači da sam u pravu ni da sam u krivu ali nivo komentiranja na indexu govori dovoljno o onima koji su tamo pisali

J. koristi dudu varalicu, u početku sam se izdajala i davala mu svoje mlijeko na bočicu, 3x sam mu dala AD u prva tri dana kad smo došli iz bolnice, 1x na dan, obično negdje oko ponoći kad nakon cijelog dana izdajanja i masiranja cica i nespavanja više nisam imala snage ni za što i iako to možda ne bih ponovila nije mi žao jer je to na neki način spasilo moje dojenje, bila sam uporna, čitala sam ovdje sve moguće članke o dojenju i problemima, nisam zvala SOS telefon, nisam taj tip da tako tražim pomoć, uglavnom sigurno bih odustala da nisam pročitala o skokovima u razvoju kad sam imala osjećaj da su mi cice prazne a J. je cicao non stop i od hvala RODAMA da sam imala gdje to pročitati i ne odustati od dojenja

ne osuđujem majke koje ne doje ali je žalosno da se dojenje smatra sramotnim, negativnim ili dovodi u bilo kakav negativan kontekst

što se tiče ostalih aktivnosti, manje više ih sve podržavam iako sama npr. koristim jednokratne pelene ali to nema nikakve veze, lijepo je kad se negdje možeš informirati o alternativama a na svakom od nas je da ih prihvati ili ne, pa tako tko želi carski nek ide, tko želi epiduralnu isto tako ali zašto bi bio problem da i onaj tko ne želi apriori lijekove i intervencije nema isto tako pravo na taj izbor

i da, jako mi je sad žao što nisam rodila u bolnici koja ima rooming in ili uzela apartman u Petrovoj, nisam bila dovoljno sigurna u sebe i svoje osjećaje pa sam isto tako popustila utjecaju žena koje su rodile i rekle da nek se odmorim ta 3 dana u bolnici - odmorila se nisam a bilo mi je pretužno biti bez mog