 |
|||
da li zovete u babinje?
ponukana neugodnom situacijom od jedne moje prijateljice pitam se da li pozivate prijatelje u babinje ili očekujete da oni izraze želju da vide dijete naime ja smatram da je nepisano pravilo da se u babinje ne poziva, a moja prijateljica se našla uvređena jer ju nisam pozvala, meni je glupo da ja na neki način molim ili nagovaram da vide moje dijete i isto kao da očekujem da mi netko nosi poklon, kako vi?
Kod mene se ne poziva , a i nikada nisam čula da se zove.
Nisam zvala nikoga, prijatelji i rodbina su sami izrazili želju vidjeti malecku i pitali kada mogu doći. A što se tiče poklona, isto ne očekujem ništa, no svi uvijek donesu nešto za malenu.
Xkahna prvotno napisa
neko je nepisano pravilo, i red da se ona drugga strana javi novopečenim roditeljima, pa ko bi normalan mogao pomislit ili zamislit da u takvoj situaciji roditelji zivkaju prijatelje, " ej, kad ćeš mi doć u goste"
možda je prijateljica samo jako pristojna i uviđavna i nije htjela smetati, nego je čekala da joj ti javiš da može doći? pa joj je možda zasmetalo kad je čula da su drugi dolazili, a ti se njoj nisi javila?
eto, samo da pogledaš iz drugog kuta. ne znam koliko ste dobre i je li ovakav scenarij moguć.
(ja sam dio svoje ekipe sama zvala, to mi je bilo normalno. kao što mi je bilo normalno i da se dio ekipe sam pozvao....)
ja sam ljude zvala doslovno s gore navedenim pitanjem
ma sad kad vidim što sam napisala, .... ostalo mi je nedorečeno....
i ja sam zvala ili bi o razgovoru spomenula "ej, kd ćete doć do nas". I mene su moje prijateljice to znale pitat. Jer smo bliski toliko da si to dozvoljavamo.
Malo mi je blesavo (nije primjeren izraz al ne znam kako bi se drukčije izrazila) da se netko nađe uvrijeđen jer ga babinjača nije pozvala da dođe u goste.
Al, opet... sto naroda, sto kultura, sto običaja.... možda i ova frendica pripada jednom takvom...
Inače se ne zove, ali ja nisam htjela posjete dok se mi malo ne uigramo kao porodica.
Tako da su gosti bili pozvani u posjetu onda kad je nama odgovaralo. U manjim ili većim grupama, da nam je lakše za hendlanje.
Pokloni? Kod nas su uobičajeni, niko i ne postavlja pitanje treba li šta donijeti, samo donesu. Redovno to podrazumijeva novac "za pod jastuk" i/ili nešto za bebu. Oni bliži uz to donesu i lonac supe za mamu
ja nisam nikoga zvala. meni je normalno da se ne zove. mene su drugi zvali i pitali kad mi je zgodno da dođu. a što se tiče poklona. neki su znali pitati jel mi šta određeno treba da ne kupuju nešto bezveze ili nešto što već imam.
Mi prvih mjesec dana nismo nikoga zvali u posjetu nitko se itko (osim moje najbolje prijateljice) gurao da dodje. Meni je trebalo 2 tjedna da se vratim u nekom normalnom stanju nakon poroda i zelja nam je bila da prve tjedne provedemo u troje. Nakon tog perioda smo ljude zvali i dogovarali maksimalno jednu posjetu dnevnu (kava i kolaci, nikakve ruckove i slicne gluposti ...).
Ja moram ljudima govoriti, već im sad unaprijed indirektno objašnjavam da se malo strpe. Svi bi došli već prva 2 tjedna.
neke zvali, neki su sami se pozvali, sve je ovisilo o tome kak smo, kakav nam je raspored i koliko smo bliski s ljudima...
drustven sam tip, ali mi je trebalo par dana da se uhodamo i pasalo mi je da se dogovorim. kad sam mislila da je vec vrijeme da konacno ljudi prestanu biti pristojni i pustaju nas da budemo sami (citaj, dosadilo mi biti sama doma,a jos se nisam usudila van) uredno sam nazvala i pitala "a kad cete doci?" 8)
za poklone uvijek imam popis sto jos nisam sama sredila/nabavila i svi to znaju. prakticna sam i mislim da je zgodnije da beba dobije nesto sto stvarno treba nego 18-ti bodic ili 3-cu zimsku jaknu koju nece ni stici obuci.
mene inace svi moji nazovu i pitaju "a sto bi ti za rodjendan/vjencanje/NG?" - navikla sam ih i meni je nanormalnije da je to tak...oni koji me ne poznaju ponekad se cude...
100 ljudi 100 cudi
nismo nikoga zvali, ali sam još dok sam bila trudna rastrubila da ne želim nikoga prva tri do četiri tjedna i prihvatili su to bez problema. bili su samo starci i najbolji prijatelji.
nekako ovako i janeke zvali, neki su sami se pozvali, sve je ovisilo o tome kak smo, kakav nam je raspored i koliko smo bliski s ljudima...
drustven sam tip, ali mi je trebalo par dana da se uhodamo i pasalo mi je da se dogovorim. kad sam mislila da je vec vrijeme da konacno ljudi prestanu biti pristojni i pustaju nas da budemo sami (citaj, dosadilo mi biti sama doma,a jos se nisam usudila van) uredno sam nazvala i pitala "a kad cete doci?" 8)
za poklone uvijek imam popis sto jos nisam sama sredila/nabavila i svi to znaju. prakticna sam i mislim da je zgodnije da beba dobije nesto sto stvarno treba nego 18-ti bodic ili 3-cu zimsku jaknu koju nece ni stici obuci.
mene inace svi moji nazovu i pitaju "a sto bi ti za rodjendan/vjencanje/NG?" - navikla sam ih i meni je nanormalnije da je to tak...oni koji me ne poznaju ponekad se cude...
100 ljudi 100 cudi
Nisam nikad nikog zvala, niti je mene netko nekad zvao. Tko je želio doći vidjeti bebu uvijek je bio dobrodošao. A mi se sami najavimo kad beba prođe mjesec dana.
ja sam cim sam dosla iz rodilista zvala svoje frendice: popodne ocekujem da ste kod mene i da mu se divite
Ni mi nikog nismo zvali,niti smo bili pozivani u babinje.
Ja jos nisam rodila, ali kad bi netko od prijatelja dobio bebu, obicno bih ja nazvala i pitala kad da dodjem i sto da donesem za bebu, jer po pitanju poklona funkcioniram jednako kao i saska7. I pricekala bih s tim pozivom jedno mjesec dana od poroda.
Ja sam kod svoje jako dobre prijateljice došla nakon 3 tjedna. Vidjela sam je 2 dana nakon poroda i nazivala svako malo da vidim jel je dobro.
Kad vidim ona ljuta..... kakva sam ja to prijateljica ako ne dolazim 3 tjedna... a ja sam samo htjela pustiti ih da se upoznaju i da budu malo na miru. Zato sam je dobila u ruke "tek" nakon 5 min... i od tada smo mala A. i ja
Tako da su moguće svakakve reakcije....
Reci kroz šalu da ti je to prvo i da neznaš kakva su pravila... a da se na trudnice i rodilje nesmije ljutiti....
a ja sam svojima rekla: ned`o bog da dolazite i da mi se motate po kući!
Po meni bi stvari trebalo preokrenuti, ljudi koji dolaze u posjete za vrijeme babinja bi bilo ok da dođu s namjerom da pomognu, ako to mama od njih želi.
Npr., donesu nešto skuhano za pojest, malo joj pospreme ili operu ako nešto ima, pridrže bebu dok se ona istušira, prošetaju ili se poigraju sa starijim djetetom...
Danas fali takva vrsta podrške, jer živimo u malim obiteljima.
Pogotovo mi se to čini dragocjeno ako je prvo dijete, pa je sve novo i nerijetko i emocionalno naporno, ili ako već ima stariju djecu koja traže isto svoje.
Upravo tako, takva pomoć je potrebna ,a ne da goste žena u babinjama mora dvoriti....
E da je barem kod mene bilo ovako....Upravo tako, takva pomoć je potrebna ,a ne da goste žena u babinjama mora dvoriti....
Meni je valjda cijela obitelj (a ima ih fala Bogu 30-tak) i bliži susjedi, došli u prva 3 dana.
Ma katastrofa.
Bila sam luda kao šiba - a niš ne smiješ reći.
Da mi nije MM biomislim da bi umrla. E čovjek se transformirao u ženu na 7 dana.
Ali samo na 7 :/
Ja stvarno ne razumijem te ljude i sigurna sam da bi im našla posla
Jer nije poanta da dođu k'o u kino gledati bebu, nego da budu korisni,
da pomognu obitelji, posebno ženi koja je tek rodila.
Pa to i je poanta "institucije"
E da su ga došli samo gledati bilo bi super.
Neg svi bi se izredali i nosali ga - aha- nema šanse.
Tu sam vikala kao lavica kad joj diraju mladunčad.
To mi je bilo ono najgore, kaj su ga svi htjeli pipat, nosati, nunati - joj kad se sjetim odmah mi živac skoći
Nije meni stvaralo problem poslužiti i pospremiti, tu su kak sam već rekla, MM i moja mama uskočili, neg ovo sve me izludilo.
Super mi je npr. kaj sam čula da na moru (Pakoštane, za drugdje ne znam) je "zabranjeno" dolaziti prije negoli beba navrši 1 mj.
Taman da dođeš k sebi, da upoznaš bebača, da on upozna svijet oko sebe itd.
moja susjeda nije izlazila iz kuće 40 dana...
muž je vodio dijete na prvu kontrolu...
tamo od kud je ona zabranjeno je ženi da izlazi van 40 dana nakon poroda...i tek tada se može dolazit gledat dijete,,,
Ona je između Kaknja i Maglaja
ALi ja znam da je nepisano pravilo da se ne zove u babinje...
To mi je ko da zovem nekog da mi nešto donese...bez obzira na moderno doba,neki ljudi još uvijek to tako shvaćaju...
X
I tamo odakle sam ja
Za dolazak nema nikavih ograničenja osim pristojnosti i razumjevanja trenutne situacije od strane posjetilaca. Nisam nikog zvala, za početak su mi dolazili samo najbliži, neki su zvali da vide "da li su dobrodošli".
Kad sam rodila Janka, sjećam se došli su MM-ovi i pripremali su ručak, a sveki je meni rkela neka očistim salatu.
A kada su mi došli teta, baka i deda bili su uvrijeđeni jer ja nisam sjedila s njima za stolom (18 šavova od epi mi nije dalo sjeditit mjesec dana, akamoli u početku), već sam sjedila u sobi i hranila bebača koji se nije skidao s cice 0-24h.
I onda mi je baka rekla, poslije, da su oni došli vidjeti mene i bebu, a ne moju mamu (koja ih je dvorila) i da sam mogla ostaviti bebu da malo plače, neka se nauči, i doći s njima popričati reda radi!
A nije baš da nisam sjedila s njima, ali onoliko koliko sam u tom trenutku sjediti mogla i koliko mi je dijete dozvolilo.
Joj, na mene je baka stalno vikala da ne smijem po mraku van dok ne prođe 6 tjedana
A mrak je, fala Bogu, bio već u 17h.
Ja sam zvala samo one za koje sam htjela da dođu odmah.
Svi ostali najavljivali su se sami i to nakon pristojnog vremena.
Možda se prijateljica iz prvog posta naljutila, jer nije među onima koje se zove da dođu odmah.
Obitelj je došla kad smo im dopustili
Najbliže prijatelje pozvali smo sami, kad smo se skockali za 1-2 mjeseca, da proslavimo uz pizzu, i uz naglasak da se pokloni ne očekuju.
iskreno, nikoga nisam zvala da dođe odmah niti sam ikoga zvala, čak sam svima naglasila da u prvih mjesec dana ne bi posjete
Meni ne bi palo na pamet ni najbližim prijateljima doći sama, normalno mi je čekati poziv. Nisam znala da je običaj da se u babinje ne poziva i sad mi je jasno zašto još nismo bili kod moje sestrične koja je rodila prije dva mjeseca
Dakle, za one koji me znaju i bilo bi im drago da dođem - morate me pozvati, ne mogu sama, nemojte se vrijeđati.
I samo da podsjetim, neću se izuti sama po sebi, ako vam je to pravilo morate mi reći.
Tko će sve to popamtiti...
Mi smo si bili priuštili 9 tjedana babinja, a na vratima smo imali izvješenu plastificiranu obavijest, nešto kao:
"Ovdje je babinje i ne primamo goste pa tako ni vas. Vrata možete poljubiti ovdje: [crtež s bebinom guzom]"
Potom smo morali to opet plastificirati jer je bilo puuuuno otisaka usnica s ružom. Za uspomenu.
kod nas je bilo gotovo stotinu ljudi i još se nisu svi izredali. nikoga nisam zvala, ali su se svi najavili i dogovorili smo se kad. kod nas se reže pršut, sir, sve što ide s tim, pa red kolača, pa ... i dobila je cura uglavnom robicu, bilo je i para.
pregenijalno! idući put i na mojim vratima osvanut će taka obavijest.
nama nitko nije dolazio, možda i zato što smo se preselili taman prije poroda pa nitko nije znao doći do nas. nitko se nije uvrijedio, mislim da se pravi prijatelji u takvoj situaciji ne vrijeđaju!!!
Nisam nikog zvala a prvi put sam rekla da mi nitko ne dolazi mjesec dana
ja sam prvih 40dana zatvorila vrata, tek onda je krenula procesija
Iskreno, ja nisam nikoga zvala u babinje jer nisam znala za taj običaj da se mora zvati. Kod mene je sve spontano. Kako su me zvali da čestitaju, tako smo se i dogovarali. Tko nije zvao, nije bio ni pozvan jer mi je nekako blesavo da ja zovem prva u stilu : "eto ja rodila, dajte mi čestitajte". Stvarno mi to nije do sada palo na pamet, ali je to moguće objašnjenje zašto se dio familije uvrijedio i nikada se više nije javio ( nije da su neki jako bitni, ali sam očekivala da barem čestitaju ). Nisam ni pomislila da sam možda ja kriva jer ih nisam pozvala. Sada to više nije ni bitno...
Ljudi su fakat nevjerojatna stvorenja, kaj sve nećeš od njih doživjeti! :shock:
Davore, po podu sam! Pregenijalno!
Ja sam u trudnoći svima rastrubila da goste ne primamo mesec dana, da ću biti umorna, neispavana, da moramo da se naviknemo. O kakvog razočarenja kad smo došli kući..... mala samo spava a meni dosadnooooooooo. Prijatelji su stvarno bili obzirni: neki su čak slali najavni SMS pre telefonskog poziva da ne probude bebu. Rodbina je isto bila manje više OK. Svi su čekali da ih pozovemo, a meni nije bio problem da ih zovem jer sam znala da svi jedva čekaju da vide našu buhtlu.
Neki 7 dan po dolasku kući, Nađa spava a ja blenem kroz prozor i vidim svoju prijateljicu (bila u poseti svojima u komšiluku), mašem joj da dođe, ona neće, kaže nema ništa za bebu, ma dođi ženo da popričamo, ubih se od dosade.... I tako sve do skoka u razvoju sa 3 sedmice
Mi smo bili u bolnici 20 dana,i kad smo došli doma rekla sam da ne želim nikoga još slijedećih mjesec dana
Bila je moja mama (kuhala i pomagala) druga baka ih došla škicnuti (živi u prizemlju),moja setra i MM sestra kratko (ni kavu nisu dobile) i fakat smo imali mir i uživali
Mi isto nikog nismo zvali, nekako samo po sebi se dogadjalo da prijatelji navrate ili nazovu i pitaju kad bi mogli doci.
Meni nitko nije dolazio prvih mjesec dana osim najblizih a onda mi je cak odgovaralo da netko naudje pa da se malo druzimo
Ja sam svima rekla da molim da mi nitko ne dolazi i da cu ih sama pozvati kad mi bude zgodno. I kada sam zvala, naglasila bi da primam samo zdrave.
Ovako. A daljoj rodbini smo naglasili da prvih par tjedana ne zelimo posjete dok se malo ne uhodamo i oporavimo.Mi isto nikog nismo zvali, nekako samo po sebi se dogadjalo da prijatelji navrate ili nazovu i pitaju kad bi mogli doci.
Meni nitko nije dolazio prvih mjesec dana osim najblizih a onda mi je cak odgovaralo da netko naudje pa da se malo druzimo
Mislim, sa prijateljima se cujemo cesto, pa je spontano i ispalo dogovaranje oko posjeta. Ali sluzbeni pozivi ne postoje, to nisam nikad cula, prije najave, ljudi nazovu i kazu da su mislili doci i odgovara li to.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom