Evo konacno i detaljne price:
Prica pocinje 19.4 kad sam sat vremena imala lazne trudove – tad se trbuh vidljivo spustio. Tjedan dana kasnije cijeli dan imam lagane bolove, ali ne i trudove, no u petak 29.4 na pregledu sam 2 cm otvorena. U subotu u 3 ujutro mi je pukao vodenjak i u nekoliko navrata je curila plodna voda. Trudova nisam imala. Citala sam na forumu da moze proci i 24 sata od pucanja vodenjaka do indukcije poroda ako nema trudova pa se nisam puno brinula. Ujutro smo spakirali Jelenu i nazvali strica da dodje po nju, a mi smo jos dodatno spremili torbu za rodiliste, oprali ves, gledali Zvjezdane staze i pojeli spagete sa sirom u pol 11. (Bas mi se to jelo ), Otsetali do ducana ne bi li nesto krenulo i otputili se na Sveti Duh. Ja sam htjela jos ostati doma, ali MM se malo brinuo.
Stigli smo negdje oko 12. Pozvonimo, otvori namrgodjena crnokosa babica i ja kazem da mi je po noci pukao vodenjak, a ona: Pa sto ste cekali ! No srecom druga babica (Zeljka)me preuzela i prikopcala na ctg, mlada dr. Ravic me pregledala. Medju papirima je bio i nas plan poroda i ona je pitala zar stvarno odbijate brijanje, ali ne mozete to odbiti! Babica Zeljka s polusmijeskom: Moze, moze. Klistir sam primila jer sam to ja odabrala – nisam imala trudove pa se nisam prirodno ocistila. I onda sam setala po predradjaoni da potaknem nesto, pa sam si malo odspavala i sjetila se sto sam procitala u jednoj knjizi o prirodnom porodu: da cuceci polozaj ubrzava otvaranje. Pa sam cucnula. Pa je krenulo. Prvi trud u 2,20, pa na 10 min do 3 i onda na 6 min. Tad sam bila presretna jer sam dobila dobre trudove bez dripa. Dr me pregledala i rekla 4 cm, odite malo van suprugu na hodnik. I malo smo bili skupa vani, pa me polako pocelo tiskati na debelo crijevo, vratila se ja unutra - 6 cm. Tad mi je dr ponudila nesto protiv bolova – odbila sam. Idemo u box. Tad su mi trudovi stvarno postali jaki i morala sam se dobro koncentrirati na njih. U boxu sam rekla da necu lezati, a doktorica: pa nemozete stajati u boxu. Pa bili biste prva ! A ja izmedju trudova sa smijeskom: Ne bi bila prva . I babica Zeljka i dr. Blagaic (sa smijeskom) koji su bili prisutni su rekli: Moze stajati, zasto ne. Ja sam se smjestila tako da stojim naslonjena gornjim dijelom tijela na stol za radjanje. I onda mi je dosao moj Goran. Opet sam odbila nesto protiv bolova iako su me trudovi vec snazno sibali. Osjecala sam da su efikasni i da se brzo otvaram. Brzo sam osjetila poriv na tiskanje i popela se na stol na bok jer mi je bilo tesko stajati. Par trudova sam prosla tako i rekla im da imam poriv, dr. me pregledala i viknula babici: ja prevlacim unutarnju usnu preko glavice! Super krenulo je! Jos nekoliko trudova, ja tiskam, vise ne osjecam bol od trudova, nego se koncentriram na medjicu i pokusavam malo zaustaviti tiskanje kad osjetim jako pecenje da ne bih popucala. Onda me poticu da jace tiskam, stisnem sa svojim misicima u trudu jednom, dvaput i evo ga :D . Moj Jakov je na mom trbuhu! Ja ga sama drzim. Sav je sklizav i ljubicast i prekrasan. Dr se boji da cu ga ispustit, a babica i Goran joj govore da se ne brine. Nudim mu bradavicu, on malo otvara usta, ali nista. Onda babica kaze da je pupcana vrpca prestala pulsirati i Goran ju reze . Nisam sigurna da li sam rodila posteljicu prije ili poslije toga, ali se sjecam kako je babica stajala s dr. malo odmaknute od mene i babica kaze: Vidi sad ovo, kako ce sama roditi posteljicu. Izgleda da je ta mlada dr neka streberica s malo iskustva. Al je babica Zeljka bila super
Tad su me pregledale da vide da li sam popucala – samo jedna mala povrsinska ogrebotina koju ne treba sivati . :D
Bilo mi je tesko sto su ga onda uzeli i zamotali, ali ga nisu kupali – ni ne treba, nego su ga dali tati da ga malo drzi. Mene su izveli van da budem s Goranom neko vrijeme – to je novost od prije 3 godine. E da, rodila sam u 5,20.
Dakle dobili smo ono sto smo trazili, uglavnom i nismo se trebali puno natezati s njima, samo uporno i mirno nekoliko puta ponoviti, a neke stvari je babica Zeljka i sama napravila koko bih ja htjela: beba na trbuh i tako to.
Ne bih rekla da je bio lagan porod- ipak je to posao i boli, ali je bio u vecoj mjeri prirodan i porod od kojeg se zaista lako oporaviti.
Kasnije na odjelu za babinjace mi je bilo malo teze i da mi nije bilo tako dobro ne znam kako bih uspjela. Odmah prvu noc sam trazila rooming in i sve sestre su me nagovarale da malog dam na odjel, jer sam umorna od poroda. Nisam se dala, jos sam bila sva u euforiji i znala sam da ionako necu spavati. I ne dam svog misa nikome!
Tu prvu noc je dojio dva puta, ali se jednom rasplakao nakon podoja i podrigivanja, pa sam ga razmotala- malac je pokakao mekonij! Ja sam si ponijela pelenice da ga mogu premotati tako da sam imala sve pod kontrolom, osim njihovog cudnog nacina motanja beba u tetra pelene. Naravno kad je cula plac odmah je dosla dezurna sestra: Hocete da ga odnesemo? Ne, hvala, sve je u redu. Za par minuta stize sestra s djecjeg odjela: Rekli su mi da zelite da odnesemo bebu . Ne hvala, mozete mi samo pomoci ga premotati. Trudila sam se biti ljubazna sa svima – nisu oni krivi sto su neuki u vlastitoj struci.
Kad mi je malac dosao odmah sam ga izvadila iz jastuka, jer mi ga je lakse namjestiti na dojku i vise ga dozivljavam nego kad je sav umotan kao paket. I vidi cuda cure u mojoj sobi – prvorotke su pocele razmotavati svoje malce. I drugu noc su trazile da im bebe ostanu s njima. I odmah su im nestali cvorovi i otekline na dojkama. Dobar mi je utjecaj .
No kad je pedijatrica vidjela da jedna mama premata svojeg bebaca rekla je uzasnuta: Pa vi ne smijete premotavati svoje dijete! Vidi cuda, a tko ce ga premotavati sutra?
Daljnji boravak u rodilistu mi je bio manje-vise OK, iako sam jedva cekala da idem doma.
Odmah na prvoj viziti(i gin i pedijatrijskoj) sam trazila da nas puste doma cim prije. Rodila sam u subotu, a isli smo doma u utorak, dakle 3. dan po porodu, a inace pustaju tek 4. dan. Iako mi je vec u ponedjeljak bilo dosta i bolnice i budjenja u 5.