Slično je bilo i kod nas. Čudom su se čudili zašto još dojimo. Ja sam kratko rekla da ćemo dojiti i dalje i da je tako za sve nas najbolje. OK, nismo imali većih problema sa spavanjem ali nisam dala da me odgovaraju od nečeg što nam pričinjava zadovoljstvo. Sada teta smo povremeno pita da li još dojimo, čisto iz znatiželje. A da napomenem da kad smo kretali (10.9.) mislila sam da će to biti nemoguća misija.
Pokušaj se ti smiriti i prihvatiti da ćete se morati izboriti za zajedničko rješenje. Ljutnjom i kritikama nećete baš puno rješiti. Pokušaj i njih shvatiti - one pokušavaju raditi svoj posao najbolje što mogu i umiju. Nije baš lako sa 10-ero djece od kojih svatko ima svopje navike i potrebe. I mi roditelji trebamo pokazati malo razumjevanja. Pri tom isto tako mislim da trebamo zadržati svoje stavove, ali oprezno s načinom komunikacije.