pa kod nas je to sa mojim odsustvovanjem islo polako... prvo sam izlazila po danu, na pola sata-sat, a n. je ostajao sa mm ili bi njih dvojca izasli sami...
mnogo je pomoglo i to sto je mm nosio n. u marami, i sto je n. cesto tako spavao...
onda smo uveli ritual da mm nuna n. za spavanje... u pocetku sam ja morala da uletim sa cicom, a kasnije to nije bilo nuzno... sad se neki put desava da njih dvojica legnu i maze se i n. se tako uspava! ... sto meni verovatno nece jos dugo poci za rukom...
i tako smo nekako dosli do toga da ja bez brige mogu da odem danju/nocu gde god da treba, a da sam potpuno sigurna da ce sve biti ok...
ja sam se trudila da to bude od samog pocetka... i mm i ja imamo specificna zanimanja pa smo veci deo dana/noci kod kuce (oboje smo muzicari pored ostalog)...
mm se u pocetku u uspavljivanju nije bas snasao, i to ga je dosta frustriralo, pa smo ustanovili neke smernice, kako bi svima bilo lakse i lepse... npr:
nunanje traje max. 15 min... ako se za to vreme n. ne uspava, ili mu se pisa/kaka, ili bi jos da sisa, ili ipak nije toliko pospan...
cilj nunanja ne treba da bude uspavljivanje, vec da se onaj ko nuna dete opusti, smiri i uziva u tome koliko god je to moguce... koliko god ovo nekome apsurdno zvucalo, kod nas obicno pali...
vremenom je mm poceo bas da uziva u nosenju i nunanju... a ocigledno je da se i n. oseca lepo i sigurno sa njim, jer me retko trazi kad njih dvojica ostanu sami, cak i po noci, a narocito otkako smo krenuli sa dohranom pa mm ima sta da mu ponudi u slucaju da je gladan/zedan... za ovih 11 meseci samo se jednom desilo da sam dosla kuci u 2. izjutra posle neke svirke, a njih dvojica su me cekali u spavacoj sobi, budni ali mirni...
Odgovori s citatom
