juce mi je patronazna digla tlak, da se moram pojadati: dosla je jer je bebe napunio 4 mj. i ona mi hoce pricati o dohrani. ja ju u startu pokusam ugasiti i kazem "ja zelim iskljucivo dojiti 6 mj.", na to ce ona u redu, ALI i stane mi pricati i nabijati komplekse da sam maltene ispala nemajka koja izgladnjuje dijete! kaze "eto, vidite: vi sad jedete, on to vidi i place, jer bi i on jeo." i isprica mi neku anekdotu o djetetu koje se najelo ovcetine... pokusala sam joj uskociti par puta, ali nije se dala, kaze "nemojte biti iskljucivi, poslusajte svoje dijete, to sto gura ruke i igracke u usta, sto se budi nocu, je znak da zeli jesti"...
sto je najgore, ja sam uvijek za individualna rjesenja i probudila je crva sumnje u meni. ne mislim zato ranije poceti s dohranom, ali kakva sam, sad cu se svaki put kad zakmeci pitati je li gladan jako sam ljuta, vise na sebe sto je nisam odkantala...