Evo konačno da i ja pokušam napisati našu priču dok mrvica spava.Konačno sam uhvatila vremena jer je mališa non stop na cici.
Dakle sretan događaj se zbio 9.04.,sutra mjesec dana na opće iznenađenje svih nas.Josip je uranio 20 dana.
Naime ja sam po drugi put završila u bilnici jer sam se otvorila 4-5cm.Bila sam puštena sa 2-3cm s tim da svaki dan dva puta dnevno dolazim na ctg.Nakon dva dana silaskom niz stepenice u zgradi osjetim probadanje doli i treći se dan požalim doktorici u bolnici.Pregleda ona mene i kaže drafga moja pa ti si otvorena 4-5cm.Ajde ti ponovo u bolnicu.I tako ja nakon tri dana opet nazad.Ma samo me izmajmunisaše,ali dobro.Smjestim se ja lipo opet u bolnicu,dva puta ctg do ujutro.Jutarnji ctg pokazao jedan trud do 80 kojeg ja niti ne osjeti.Pitali me na viziti boli li mje,niti malo,samo pritisak kao da će dobiti menzis.Ajde koko na pregled i kad ono otvorena 7-8cm i još se može raširiti.I onda odjednom ko grom iz vedra neba rekoše: u rađaonu!Panika!
Kako u rađaonu?Pa meni još nije vrijeme,nemam trudove,mene ništa ne boli!Odjednom strah,suze,zbunjenost.
Odvedoše oni mene u rađaonu,obaviše sve predradnje i staviše me u boks.Ja sama u cijeloj rađaoni.Super!Oba doktora samo za mene.Po njihovoj sam procjeni trebala roditi za sat,sat i po.Šipak!Skoro pet sati sam se ja mučila.Što?Josip nije bio skroz namješten,stajao je ukoso,a i ja nisam imala dovoljno jake trudove.Probušili su mi plodnu vodu,dali drip i mi krenuli.Kad je došlo vrijeme od poroda jedan me porađao,drugi mi"jahao" po trbuhu i namještao mrvicu.Samo da ne zaboravim da je MM bio stalno samnom i bio mi podrška cijelo vrijeme.Već sam bila skoro izgubila svaku snagu kad olakšanje.Nakon epiziotomije konačno je stigao i Josip!
MM se odma rasplakao,a ja u panici zašto ne plače,zašto ne plače?!Na to mi dr kaže kako kod njih djeca ne plaču nego se smiju.Ha,ha,jako duhovito.No,hvala Bogu sve je bilo u redu dali mi ga odma na prsa,onakvog smežuranog,ali čistog i prekrasnog,pravilnih crta bez falinge.MM nas je odma slikao(slikica u avataru).Onda su mi ga uzeli oprati i sve što stim ide,a mene krenuli šivati.To me više bolilo nego sam porod.Užas jedan!No,Bogu hvala sve je prošlo u redu.Kad su nas sredili pozvali su opet MM,moje i njegove starce da nas vide.
Bio je dug 50cm,težak 3450g.Apgar čista desetka.Sve super,sve savršeno.

E,onda kad su me konačno prebacili u sobu i donili mi moju mrvicu počeli problemi.Nikako nije htio uhvatiti cicu,počeo bljuvati. Kod mene opet panika.Što je sad?Pa bilo je sve u redu,što se sad događa?Na kraju dana su mi ga odnijeli i više ga nisu donosili.Najgore je bilo to što ti nitko ništa ne govori,nemaš nikoga bilo što pitati,a ako i pitaš bilo bi bolje da i ne pitaš.Takav je odnos u zadarskom rodilištu.Strava jedna,iskustvo i odnos užasan!
KOnačno drugi dan mi kažu da se napio dosta plodne vode i da zato povraća i to je to.Pedijatrica dođe i prođe.Kaže samo da mali još povraća i da je na infuziji i ode.U ponediljak nas pustiše k njemu na intezivnu a kad on u inkubatoru.Ima još i žuticu.Ma nije mi bilo toliko zbog žutice nego što ti nitko nema lipo objasniti što se događa,koliko će sve to trajati,je li on inače dobro.Sljedeći dan tražili da se izdojim pa će mu probati dati moje mliko.Ako ga prihvato donosit će mi ga na dojenje.Međuti meni je mliko te počelo nadolaziti pa ga još više nije bilo nego što je tako da ja nisam imala ni što izdijiti.E,onda je meni počela dolaziti žuta minuta.Uhvatila me depresija,jad i tuga.Počela sam samo plakati,pucati po šavovima.Mliko nadolazi,cice bole,otiču,a ona ne prihvaća moje.Još kad sam vidila da ima braumilu u glavici to me totalno dotuklo.Muž mi je kupio izdajalicu,spasio me,dali mi termofor,masirala se,tuširala toplom vodom i mliko krenulo.Da krenulo!Curilo samo u mlazu.Konačno su se i oni udostojili da ti mu to izdojeno i kažu prihvatio ga.Više nije povraćao.Počeli su mi ga donositi na svaki podoj,ali on nije htio sisiati jer je bio toilko uspavan da nije mogao ni oči držati ovorene,a kamoli sisati.I sve je to tako trajalo dok nije žutica popustila.Tek onda je on počeo vući i opet dobivato na težini malo pomalo.On je sa 3450 pao na 3000 jer nije ništa jeo osim što je primao infuziju da mu održava težinu.Iz bolnice smo pušteni nakon 9 dana sa 3300g. na mojem mliku.

Sad smo uhvatili nekakav ritam,doduše dudlimo po želji,a to je uglavnom non stop,spavamo kako kad.Sigurno je da će zaspati u ovo vrijeme,a sve ostalo je lutrija.Noć je isto kako kad.Nekad se proibudi dva puta,a nekad i svaku uru.Pitanja imam i previše i ni ne znam odakle bi počela.U utorak imamo prvi pregled pa ćemo vidjeti kako napredujemo.A vidim da napredujemo.Narasli smo,otežali,promijenili se.

Dobio je tjemenjaču,nije strašno,ima dosta suhu kožu.Doduše još ga nismo kupali zbog pupka.To smo planirali danas jer mu krastica više ne izlazi i mislim da je zaraslo.Neće svaki put da podrigne pa mi je to najgore noću jer onda najčešće bljucne i kroz usta i kroz nos.Nakon toga mu je nosić pun sekreta kao da je prehlađen tako da pomislim da i je.
Ne znam kako da ga oblačim s obzirom na ove promjene vremena,je li mu vruće,je li mu hladno.Rukice su mu stalno hladne,a na nogicama ima dva para čarapica mada ni to baš puno ne pomaže.Zasad uglavnom nazovem kliu za sve što mi nije jasno,ali pitanjima nikad krja.Prošli tjedan smo mislili da ima temperaturu pa smo ga jadnoga izmrcvarili s mjerenjem da bi ustanovili da je nema već da mu je možda samo vruće.

To vam je tako bilo drage moje rode.Jesam vas izdavila,a za sva druga pitanja pitat ću vas na forumu kad stignem jer ne stignem niti jesti kako treba.
Slike ćemo staviti kad stignemo.