Anci, mozda je tvoja malena tek sad shvatila da vrtić nije samo privremeno igranje. Meni je puno gore ovo tuzno gledanje kako si opisala stariju nego urlanje i protest kako reagira mlađa, to mi je nekako normalna, zdrava reakcija i ako vidiš da je za par minuta sve u redu, super.

T. je isto imao ovakvo vrištanje kako opisuje Leonisa, grčevito držanje meni za vrat, jednom sam mu morala prstic po prstic odvajati, užasno nešto. Mislim da su neka djeca jednostavno takva, intenzivnije sve izražavaju. Rekla mi je prijateljica koja je vrtićki psiholog da je normalno da će oni dati sve od sebe da nas uvjere da ih tamo ne ostavljamo... a opaki su igrači Ja sam T. ponavljala da razumijem da to ne želi i da je u redu da se ljuti i da plače, ali to tako mora biti jer drugačije ne može. I objašnjavala da će mu brže proći vrijeme ako se igra s djecom nego ako plače. On sad stvarno veselo priča o vrtiću i ostaje baš nasmijan, no na početku je to izgledalo uistinu užasno. Ne znam ima li kakvog smisla teorija da su neki glasniji, ali se brže prilagode dok drugi protestiraju manje pa to potraje...