Nekako sam morala da se pohvalim i svog D jer je napokon zavolijo, ali stvarno zavolio vrtić.
U jaslice smo krenuli sa 1godinom. Nije bilo prevelikih problema sa privikavanjem, ali je on naravno plakao kad bi se odvajao od mene ali samo tada i čim je tetu zagrlio i ona njega prestao bi.
Sljedeća godina isto tako i opet u jesen kad smo krenuli plakanje je trajalo i do mjesec dana i taj rastanak mu je teško padao.
E sada ova treća godina je super, malo ima problem ulaska u sobu ali vidim i sam kaže da voli vrtić.
Baš se neki dan posvađali i tulio je jedno 10 minuta kak bi on htio u vrtić. Pokušavala sam mu objasniti da vrtić ne radi ali ništa nije uspjelo.
I poslije ga pitam je bi bio rađe u vrtiću ili doma, a on na moje čuđenje Confused veli vrtić.
Eto i naša balada o vrtiću je super završila.
Kak je kod vas, jel vaši vole vrtić ili...?