Moja V. je u jaslicama već cijeli tjedan. Prošli tjedan je bila prva prilagodba i prošlo e ok. No što više idemo to je sve teže i teže. Svako jutro čim stanem sa autom počne plakati i ljepiti se na mene. Srce mi puca. Sve radim sa osmjehom i trudim se da ne vidi koliko me boli što ju ostavljam. Znam da će još neko vrijeme plakati i sretna sam jer hoće i pojesti i spavati tamo, ali kad ju vidim ujutro ... neznam. Samo sam htjela reči da sam jadna i da će to sve proći. Tete su super i trude se jako pa mi je malo lakše radi toga.