Moram priznat da spavanje zajedno nikako mi ne pase, nije mi ugodno, a i sad sam trudna pa je stiska, a za njegov krevet u nasoj sobi nema mjesta ali mi smo soba do sobe nemre blize. Stvar je i kad svijetlo gori nis mu to ne znaci. On nema čudoista nego neko šuškanje i lopov, stalno misli da ce lopov doc. A to i po danu se događa kad smo na katu svi oni ne zele sici dole u kuhinju sami. Jako je grozno taj plac jecanje... A naj gore zbog seke u susjednoj sobi koja to slusa pa sad i ona pocinje. Ja kod njega , muz kod nje pa obrnuto. Da bar odma oce zaspat ali ne onda te stalno nesto zapitkuju.
Pricamo price imamo Jakov se boji mraka i od pooha no ne vidim da mu to ista pomaze. Bas grozno nikad nisam mislila da ce se on bojati a i vec je veliki obicno manji pocnu.