Ja nisam jos prolazila taj strah, pa ne znam koliko su moji savjeti upotrebljivi kod stvarnog straha, ali ti ih slobodno odbaci ako su neprimjenjivi ili već isprobani
Dakle, Roko mi nekad zna reć da će mu doć čudovište (al on nije u strahu nego željan igre i da mu se ja zavučem u krevet i igram se s njim) - ja nekad i uđem u krevet i pravim se da sam čudovište ali to pretpostavljam ne bi palilo kod vas (moj se Roko više boji mene kad mu uđem u sobu nego da ostane sam )

E ali jedan put se stvarno bojao jer sam ja preslagivala neke kutije baš uza zid dok je on s druge strane tog istog zida spavao. I on se probudio USTRAVLJEN a ja sam naravski kužila koji su ga zvukovi probudili, samo njemu su se još uz to vjerovatno dobro uklopili u neki san (probabli o onim žabetinama) - baš šuškanje kraj uha.

I ok, naravno tješenje i onda on ne može zaspat, na svaki šum se prepadne. Legla sam kraj njega i pokušala se ufurat u njegov strah i racionalizirat. Npr. utihnem i pitam "Jel se sad čuje?" Onda osluškujemo. Onda mi on stvarno ukaže na neki šum, ja oslušnem, skužim da je sat i objasim mu to. Donesem, slušamo sat kako kucka, da upozna zvuk. Vratimo. "Ima li još šta?"

E sad da ja ne ispredam film. Moj cilj je bio da pridam određenu važnost njegovom strahu, jer strah zaista i postoji, bez obzira što ja znam da je bezrazložan (i što sam ga ja i prouzročila ) Ujedno ne preveliku važnost (ne kao da se i ti bojiš), pokažem razumijevanje, stvarno HOĆU znat što je strašno, i dok osluškujemo, ja stvarno ČUJEM. A kuća stvarno ima puno šumova, koje mi odrasli ignoriramo, zaštićeni našim iskustvom. Kod nas se npr. čuje lift. I cijevi od vode kad je susjeda u kupaoni. Ili se čuje iz vana kako se kvartovska ekipa krevelji na parkingu. Eto. Puno za objasniti malim uplašenim okicama u mraku. Ujedno zapodjenemo i priču o nečemu i to mu skrene pažnju sa straha (npr. otkud cijevi u zidu kroz koje prolazi voda).

E baš me krenulo, raspisala se ja. Ti slobodno zanemari ako si već sve zvukove osluhnula

Moj savjet je: ne odmahuj rukom "a mi smo u drugoj sobi" - on se stvarno boji. Neka ti verbalizira čega. I ako je to npr. šuškanje, i vi ste svo šuškanje preslušali, objasni mu da si tu i da te samo glasno zovne Mama! kad čuje neki novi šum. I nek ti kaže preko hodnika kakav je šum čuo. To će prepast lopova. Više nego uplašeni dječji plač. (ne znam jel dobro da mu ovo kažeš?) A možda je miš?