Podižem temu... Toliko sam jadna ovih dana, tri dana dijete ne jede, silazim s pameti. I sve što pročitam i "usvojim" na teoretskoj razini, ne pomaže da se od jada ne rasplačem jer on NE JEDE. Ni rižu, ni tost, ni paštu, ni ništa, ni voće, ni povrće. NIŠTA. Tri dana bačenih obroka, sva tri obroka, tri mraka su prošla, tri jutra, sve bačeno u koš, ja ne znam više što da radim. Dal da mu uskratim pažnju, ako već za tim žudi? Ili je kontraproduktivno uskratit pažnju u, recimo, igri, jer će je onda još više tražiti kad dođe vrijeme večere? Van sebe sam, vičemo, preklinjemo, šutimo, ignoriramo, plačemo, sve pada u vodu. Sami sebi se činimo ko neuravnoteženi šizofreničari... Karlo je inače trogodišnjak, mršav cijeloga života, 110 visok, 14-15 kg. Sve što je tu na topicu napisano od strane drugim mama, sve to radi (držanje zalogaja, pljuvanje, meljanje, glupiranje,....) plus svoje posebne "specijalne efekte". Danas je sjedio 90 minuta za stolom. Užas živi...... Pa kako nije gladan?!