BIla sam kod razrednice, a potom kod vjeroučiteljice. Kaže da joj nije rekla MRŠ. Na kraju razgovora kaže možda sam joj rekla MOŽEŠ, pa je shvatila tako jer tiho govorim. Rekla dam joj da mi je drago da je tako.
U toj je prostoriji tada bilo još jedno dijete i mogla sam inzistirat da je pitamo ali nisam htjela. VIše mi odgovara da vjerujem da je moja drugašica pogrešno čula. NAkon šta sam izašla iz škole pitala me je šta je bilo i kad sam joj rekla šta je rekla učiteljica ona mi je rekla: "Mama nije ja sam je dobro čula".
Sve u svemu meni je drago da mi kaže ukoliko smatra da je doživila nešto neprimjereno i drag mi je njen stav oko svega jer je mrtva-hladna rekla da idem razgovarat u školu i da je super jer ću joj usput ponit tešku torbu.
(pozdrav ministru!).