Ja nisam razmišljala o nikakvoj hrabrosti, jednostavno smo željeli drugo dijete... nismo razmišljali ni o kreditima, stambenom pitanju, čuvanju...onda su došle blizanke... je , to nas je puno usporilo, pogotovo u novčanom napretku, al nije mi za ništa žao... s vremenom je sve došlo na svoje. Radim 8 sati dnevno, pola plaće dajem za vrtić, MM radi 16 sati dnevno. Bilo bi 100 puta lakše da smo ostali na jednom djetetu, koje je sad ide u školu, neovisno je, itd. 100 puta manje novaca bi trebalo, živaca... Ali jednostavno, to ne bi bilo to, naše srce ne bi bilo mirno kao sad