permisivan odgoj?

[meda]

mozemo mi osjecati ne znam kakvu ljubav, al ako nasa akcija nije ispravna dzabe sve to.

pa okej, al ajd ti sad nekoj majci to reci. da ona iako osjeća veliku ljubav, da džaba joj to, kad nije od akcije, i to na način koji ti misliš da je primjeren. zato velim, na osnovu čega mi možemo zaključiti da ova majka ne voli svoje dijete i nije bila dovoljno aktivna za svoje dijete ? jer ga nije vodila na tekvando ili strane jezike ?!

nisi shvatila, ili namjerno banaliziras, ne radi se o nekoj konkretnoj akciji nego vise o onom sto roditelj u globalu radi, postupcima. misli se na to da dijete ne dozivljava roditeljeve osjecaje, nego postupke! najekstremniji primjer koji on daje je recimo neki pijanac koji cijele dane sjedi u birtiji, kad dode doma mlati zenu, al tvrdi da on nju jako voli. njegovi osjecaji mozda govore o ljubavi, ali postupci ne. kuzis sad?
to je bilo u vezi ove razlike osjecaja i djelovanja. nema puno veze s temom
al ima veze s ovim da je ljubav dovoljna za dobar odgoj. nije. kao sto ni za dobar brak nije dovoljna samo ljubav. vazno je i ono sto radimo, ne samo ono sto osjecamo. svaki roditelj voli svoje dijete, razlikuje nas ono kako tu ljubav pokazujemo.

i slazem se s curama, uopce ne mozemo razgovarati o ovom konkretnom slucaju, jer o odgoju tog djeteta nemamo pojma

[anledo]

mislim da se omjer loših i dobrih roditelja nikako nije promijenio unazad trideset godina. po meni, kad je riječ o onome o čemu ovdje pričamo - nasilju - promijenile su se prilike koje su utjecale na to da li će djeca tih, loših roditelja postati nasilnici ili ne.

tu se u osnovi razmimoilazimo, a polazna je tocka
ja spadam u one koji jos uvijek vjeruju da je upravo roditeljski model presudan
i ne bih primarno krivila prilike, okolnosti, drustvo, vrsnjacke skupine i ostalo, a tek onda 'lose' roditelje

da banaliziram (mozda neumjesno) ali da nema losih roditelja i prilike i okolnosti i vrsnjacke skupine i ostalo bi bilo bolje

odricanje odgovorosti roditelja (ne kazem da ti to radis) je takodjer dio koncepta permisije koji podrazumijeva odgovornost djeteta i kompetenciju (dvije inace izvrsne stvari ako dijete ima doma osobe od kojih ce vidjeti sto one znace)

dakle ti roditelji cine ono sto nazivamo 'drutvom', a njega volimo proglasiti dovoljno losim da moze utjecati na devijantne pojave...

[mama courage]

to je bilo u vezi ove razlike osjecaja i djelovanja. nema puno veze s temom

i onda se čudiš što ja ne mogu skužiti o čemu ti to.

al ima veze s ovim da je ljubav dovoljna za dobar odgoj. nije. kao sto ni za dobar brak nije dovoljna samo ljubav. vazno je i ono sto radimo, ne samo ono sto osjecamo. svaki roditelj voli svoje dijete, razlikuje nas ono kako tu ljubav pokazujemo.

nisam shvatila da je itko rekao da je ljubav dovoljna. nego da ljubav može ponekad biti previše.

Mene bi ustvari bas zanimao profil jednog tipicnog, zrelog, za permisivan odgoj spremnog, roditelja.

poznam samo nezrele permisivce , tipa majke koja je svakog polugodišta obilazila profesore srednje škole njenog sina i plakala da mu daju dvojke. još jednu samohranu majku poznam koja je to činila. jednu koja je svakog mjeseca išla u minus da bi svom djetetu mogla kupiti sve što bi ova poželjela. ta ista je onda početkom rata bila kod mene. i pokrala me. nije joj bilo bitno što joj majka nema novaca za ogrjev, njoj su bile bitnije pete 501. znam jednu koja je prilično stara dobila djevojčicu. ta mala je bila živi vrag. dziz, uvijek je morala biti u centru pažnje.

ja spadam u one koji jos uvijek vjeruju da je upravo roditeljski model presudan

anledo, i ja. koliko u tom pogledu uopće možeš kriviti društvo ?! tj. konkretno o čemu se radi... veli meni jedna lječnica da se nikad nije bojala da će joj djeca otići u ovisnost (da će eksperimentirati, to da), jer je znala da ih je odgojila dovoljno jake. i da u biti društvo može biti "loše" koliko hoćeš, ako si odgojio čovjeka, nema šta da se brineš. koliko u tome ima istine ?! iz nekog razloga ni ja ne vjerujem u tu spiku "lošeg društva"... a možda griješim... :?

[krumpiric]

Ovdje je zaista nastala pomutnja, ne kuži se razlika između blagog odgoja s minimalnom količinom kažnjavanja (o kojem na primjer priča azakaj-da ima tako odgojenog buraza-koji je postao ferovac (šta znači da mora valjat ) ) i totalna permisija-koja je samo druga krajnost totalnoj autoritativnosti i automatski je jednako zlo.
Permisija ne znači posvećivanje do te razine da izanaliziraš da s dobivenom osobicom možeš i lagano, permisija je totalno prepuštanje.Valjda.Uzroci su joj jednaki uzrocima pretjerane autoritarnosti-lijenost i nezainteresiranost.

[seni]

da li bi netko bio tako dobar da definira sto se to smatra ili sto doticna osoba smatra permisivnim odgojem.

dok te definicije nema, mijesaju se i kruske i jabuke i spade i bate.

i inace ako se misli na "duh foruma" u smislu pozivanja na juul-a, samo da po tko zna koji put napomen on nikako na zastupa "permisivni" odgoj, niti odgoj bez granica. mislim da je to zorana lijepo objasnila.
njegova knjiga "kompetentno dijete" upravo pocinje razmatranjem autoritativnog odgoja nasih djedova i baka, te apsolutnog "laissez faire" hipi generacije, te proglasava oba modela nedovoljnim.

Der dänische Familientherapeut Jasper Juul stellt fest: „In der Eltern-Kind-Beziehung gibt es keine Demokratie, dem Kind dürfen nicht Entscheidungen zugemutet werden, für die es noch nicht reif ist."

u prijevodu: u odnosu roditelj-dijete nema demokracije, dijetetu se ne smije dopustiti odlucivanje o stavrima za koje nije zrelo.

[maria71]

razmislila sam i ako bih krenula opisivati konkretne primjere zadirala bih u privatnost tih osoba.

anledo, klia, mc , sve ono što i sama mislim puno ste rječitije iznijele.

[seni]

bolesna opsjednutost

Što mislite o mami koja dođe s 11 godišnjim djetetom na ručak kod prijatelja. Domaćica je spremila ukusni rižoto s komadima mesa. Majka djevojčice kaže: A, ne, moja B ne jede takvo meso. Izvadi iz njenog tanjura sve komade, ostavi rižu i u tuđoj kući ode i skuha - hrenovke.
Drugi dan prijateljica spremi ribu. Ponavlja se priča - njezina B ne jede ni ribu. - Ponijela sam hrenovke, ne brini. S osmjehom kaže mama i kuha ih.

Ista mama stalno svojoj djevojčici prigovara kako ne zna jesti,kako je nesamostalna (brisala je curici guzu do 3. osnovne). A djevojčica sasvim zdrava, simpatična, pametna. U kući se radilo i danas se radi sve što djevojčica hoće. S 4 godine rušila se sa stolca u ponoć, jer nije htjela ići leći i roditelji je nisu prisiljavali.
Mama je međutim počela piti sredstva za smirenje. Strašno se grize zbog male i zabrinuta je.

mamu ne poznam, pa principjelno ne mislim nista.

ali salu na stranu, to je upravo primjer nedostatka vodstva od strane roditelja. jer mama ocito ne razumije da su najbolje postavljene granice one koje postavis oko samog sebe u odnosu na druge.

medutim vodstvo ne znaci da ja trebam prisiliti dijete da jede meso ili ribu koju ne voli.
takode niti da nosis i kuhas hrenovke (ovo sad naravno ovisi o kontekstu - ako znam da ina popodne dovodi prijateljice na igranje, onda bas necu spremiti miso juhu i tofu za veceru, ako znam da to ne jedu)
naravo kad ides kod nekoga koga ne poznas bas najbolje, ne mozes znati sto ce biti na stolu.
ako bi napr. bile tripice ili mlijeko sa skorupom i ja bih se pristojno zahvalila i ne bih jela.

vodstvo znaci da dijete moze uzeti sa ponudenog stola ono sto mu pase, da se na onom sto ne voli ljubazno i pristojno zahvali (ne hvala, ne bih vise..ili tako nekako) pa cak ako mu se i nista ne svida, nece umrijeti od gladi, a malo kruha, jabuka ili slicno nade se u svakoj kuci.

znaci roditelj postavlja granice oko sebe - svoje granice u odnosu na hrenovke i ino.
dijete postavlja takode svoje granice oko sebe u odnosu na hrano koju jede ili ne jede kao i na kolicinu hrane kou zeli pojesti

pogotovo ako se radi o 11-godisnjem djetetu.

[seni]

Ja ne vjerujem u katastrofalna predviđanja ovoga tipa
Generalno, ne mislim da je svijet puno gori nego što je bio prije X godina i da su "mladi gori nego što su ikad bili".
Sjećam se jednog slučaja premlaćivanja, frend od brata, sluh mu stradao, užas. Samo eto, prošlo bez novina.

xxx

[Zorana]

Meni je bas dobro sjelo ovo sto je anledo napisala.

[krumpiric]

Ja ne vjerujem u katastrofalna predviđanja ovoga tipa
Generalno, ne mislim da je svijet puno gori nego što je bio prije X godina i da su "mladi gori nego što su ikad bili".
Sjećam se jednog slučaja premlaćivanja, frend od brata, sluh mu stradao, užas. Samo eto, prošlo bez novina.

xxx

još jedan X!

[cvijeta73]

Ovdje je zaista nastala pomutnja, ne kuži se razlika između blagog odgoja s minimalnom količinom kažnjavanja (o kojem na primjer priča azakaj-da ima tako odgojenog buraza-koji je postao ferovac (šta znači da mora valjat ) ) i totalna permisija-koja je samo druga krajnost totalnoj autoritativnosti i automatski je jednako zlo.
Permisija ne znači posvećivanje do te razine da izanaliziraš da s dobivenom osobicom možeš i lagano, permisija je totalno prepuštanje.Valjda.Uzroci su joj jednaki uzrocima pretjerane autoritarnosti-lijenost i nezainteresiranost.

e ovako i ja mislim.
čini mi se da se ne razumijemo.

naravno da mislim da je odgovornost na roditelju. da kod mene nešto pođe u krivo, ne bi mi padalo na pamet da krivim društvo za to, nego prvenstveno nas kao roditelje. ni ja ne vjerujem u utjecaj lošeg društva, ali vjerujem u svoj odgoj.

ali mi govorimo o općenitom porastu nasilja među djecom. dakle o onoj djeci koja ni prije ni sad nisu imala dobar odgoj.

možda danas zbog promjene u pristupu odgoju kao loš model roditeljstva i prevladava totalno permisivni u odnosu na totalno autorativni. ne znam da li je tako, ali ako takav dojam imaju oni koji se bave djecom tog uzrasta, onda valjda to i je tako.
ali, još uvijek ne vidim zašto bi dijete koje roditelj odgaja na loš permisivan način imalo veću predispoziciju da postane nasilnik, od djeteta koje roditelj odgaja na loš autoratitativan način. :/

a promjena u pristupu odgoja djece donijela je jako puno dobrog roditeljima koji nisu ni lijeni ni nezainteresirani. oni ostali bili bi loši ovako i onako. :/

[krumpiric]

ja sam mišljenja da su se "podijelili" na permisivni i autoritativni. Onako fifti-fifti.Imat mjeru...eh, to je ključ

[Zorana]

Seni, imas li vremena za malo prosireniju verziju o osobnim granicama i konkretno, prehrambenim navikama? U kom smislu roditelj povlaci osobnu granicu u slucaju hrenovke koju ne zeli npr. kupiti, a dijete svoju, takodjer u slucaju hrenovke koju zeli jesti? Ili slatkisa i kolicine jedenja istih itd?
Znam na cijoj je strani ekonomska moc, zanima me vise ova druga, prakticna strana i nastojanje da i djeca, koliko-toliko budu zadovoljna u obiteljskim dogovorima.
Ni ja nesto posebno ne vjerujem u velike traume nastale npr. ogranicavanjem kupovine slatkisa, igracaka ili npr. dvadesete majice samo zato jer ima super nijansu roze, ali opet.....ima ljudi koji kazu da su im te stvari ostavile malo ruzna sjecanja na neke situacije iz djetinjstva. Ili to opet ovisi o cjelokupnoj klimi?

[Zorana]

Cvijeta, meni se cini da kao pojedinci jednostavno nismo spremni ili ne znamo kako preuzeti odgovornost za sebe i svoje postupke na nekoj dubljoj razini. Ili je barem kod vecine tako.

[cvijeta73]

Ni ja nesto posebno ne vjerujem u velike traume nastale npr. ogranicavanjem kupovine slatkisa, igracaka ili npr. dvadesete majice samo zato jer ima super nijansu roze, ali opet.....ima ljudi koji kazu da su im te stvari ostavile malo ruzna sjecanja na neke situacije iz djetinjstva. Ili to opet ovisi o cjelokupnoj klimi?

kako sebi postavljam granice, tako postavljam i djeci. da sebi mogu priuštiti više/manje priuštila bih i djeci više/manje. ne bih nikad zakidala sebe na bilo čemu u korist jedne majice super nijanse roza boje.

[Zorana]

Kako shvacas ili shvacate ovo sto je Seni napisala o prepustanju odgovornosti djeci onda kad djeca nisu za to zrela?
Koji bi bio konkretan, totalno prizemljen i nesenzacionalan primjer jedne takve situacije? I inace mi je ovo malo problematicno, dio o utvrdjivanju zrelosti djece. Znam da je stvar jako individualna, drustvo takodjer ima neka svoja ocekivanja, ali jako me muci kako utvrditi gdje zapocinje djetetova stvarna potreba za necim, a gdje se roditelj vlastitim projekcijama i strahovima previse uplice?

[fegusti]

mislim da materijalno nema veza s granicama o kojima se ovdje govori.
govori se o granicama prihvatljivog ponašanja nebitno jesu li roditelji teška sirotinja ili multimilijarderi.
loš odgoj i kod jednih i kod drugih dovodi do delikvencije.l

[krumpiric]

Kako shvacas ili shvacate ovo sto je Seni napisala o prepustanju odgovornosti djeci onda kad djeca nisu za to zrela?
Koji bi bio konkretan, totalno prizemljen i nesenzacionalan primjer jedne takve situacije? I inace mi je ovo malo problematicno, dio o utvrdjivanju zrelosti djece. Znam da je stvar jako individualna, drustvo takodjer ima neka svoja ocekivanja, ali jako me muci kako utvrditi gdje zapocinje djetetova stvarna potreba za necim, a gdje se roditelj vlastitim projekcijama i strahovima previse uplice?

pa imali smo čitav topik o jaknama i kompetenciji. :/

[cvijeta73]

Kako shvacas ili shvacate ovo sto je Seni napisala o prepustanju odgovornosti djeci onda kad djeca nisu za to zrela?
Koji bi bio konkretan, totalno prizemljen i nesenzacionalan primjer jedne takve situacije? I inace mi je ovo malo problematicno, dio o utvrdjivanju zrelosti djece. Znam da je stvar jako individualna, drustvo takodjer ima neka svoja ocekivanja, ali jako me muci kako utvrditi gdje zapocinje djetetova stvarna potreba za necim, a gdje se roditelj vlastitim projekcijama i strahovima previse uplice?

mislim da takvih primjera, koji su opet individualni, imaš jako puno.

npr. moj juraj definitivno nije dovoljno zreo da odluči koliko bi igrao playstation ili igrice na kompjutoru. da njemu prepustim tu odluku, moglo bi se desiti da cijeli dan provede pred ekranom.

ali, kad smo npr. kod hrane, obzirom da sam procijenila da jede dovoljno raznoliko i u dovoljnim količinama, mislim da je dovoljno zreo da kad kaže da nije gladan, da je tomu stvarno tako.

isto tako, još uvijek ima potrebu spavati s nama u krevetu. a ja nemam potrebu tu njegovu potrebu radi svog eventualnog straha od nekakvih psihičkih posljedica po njega zanemarivati.

već duže vrijeme ima potrebu igrati se sam u parku. sad mu se ta potreba "proširila" i na drugi park u kojemu ga ne vidim. postavljene su mu granice, što smije, a što ne smije kad se igra sam u parku. dok se pridržava dogovora, za mene je on dovoljno zreo da mu to isto i dopustim.

[Zorana]

Krumpiric, znam da smo ga imali, ali meni neke stvari bas i nisu najjasnije. (jos uvijek) Djeca rastu, situacije se mijenjaju, jedna cura je krenula u skolu, ustanovila sam vec odavno ogromne razlike u njihovim i mojim karakterima, ali kad nas je pet i kad imas sudar osobnosti oko jedne stvari onda praksa i nije uvijek tako jednostavna.

[Zorana]

Cvijeta, sto je sa situacijama kad se mora nesto cemu dijete nije doraslo? Odrasli preuzmu odgovornost i to je to? (ta famozna adaptacija na vrtic npr.)

[seni]

samo da ispravim autoritaran, ne autoritativan

[seni]

iz wikipedije, tek tokiko da ne brkamo kruske, jabuke i sljive.
mozete uzeti i englesku verziju


Erziehungsstile [Bearbeiten]

In der Erziehung wird zwischen verschiedenen Erziehungsstilen unterschieden. Unter einem Erziehungsstil versteht man Methoden und Grundsätze sowie den theoretischen Hintergrund, nach denen man eine Erziehung, meist die Kindererziehung, aufbaut. Die Beschreibung verschiedener Erziehungsstile besteht in der Übertragung von Führungsstilen auf das Verhalten in Erziehungsprozessen. Die Anwendung von Erziehungsstilen im Unterricht wird als Unterrichtsstil bezeichnet (vgl. Einsiedler, 2000).[1] Nach Kurt Lewin[2] werden auch hier drei Hauptstile unterschieden, die nach Glen Elder[3] noch um weitere vier zu erweitern sind:

1. Autokratischer Erziehungsstil: Bei dem autokratischen Erziehungsstil wird gegenüber dem zu Erziehenden ein hohes Maß an Autorität ausgeübt. Eine mögliche Eigeninitiative und die Meinung des zu Erziehenden werden unterdrückt bzw. nicht berücksichtigt.
2. Autoritärer Erziehungsstil: Der autoritäre Stil, der mit einem interventionalen Erziehungsbegriff einhergeht, setzt stark auf die Erziehungsmittel Belohnung und Bestrafung und weniger auf Überzeugung, vermittelt aber meist Sicherheit. Die Meinung des zu Erziehenden wird akzeptiert, zum Schluss bestimmt jedoch der Erzieher, der erst später in den Hintergrund tritt.
3. Demokratischer Erziehungsstil: Ein demokratischer Erziehungsstil lässt sich mit dem reformpädagogischen Erziehungsbegriff verbinden. Hier spielen Konsens und Partizipation beim Einsatz von Erziehungsmaßnahmen eine größere Rolle. Erziehungshandeln soll für alle Beteiligten transparent sein. Der zu Erziehende wird als ernster Gesprächspartner betrachtet und soll mit steigendem Alter selbstständiger und eigenverantwortlicher handeln. Die Notwendigkeit, manchmal Grenzen zu setzen, wird im Regelfall besprochen.
4. Egalitärer Erziehungsstil: Innerhalb des egalitären Erziehungsstils haben Erzieher und zu Erziehender die selben Rechte und Pflichten. Die Meinung des zu Erziehenden wird nicht nur eingeholt und berücksichtigt, sondern besitzt das gleiche Gewicht wie die des Erziehenden.
5. Permissiver Erziehungsstil: Der permissive Erziehungsstil ist eine gemäßigte Form des Laissez-faire-Erziehungsstils. Der Erziehende hält sich bei der Erziehung eher zurück, ein Setzen von Grenzen findet nur selten statt.
6. Laissez-faire-Erziehungsstil: Der Laissez-faire-Erziehungsstil korrespondiert mit dem antipädagogischen Erziehungsbegriff. Erziehung wird hier als eine nicht legitime Maßnahme gegenüber Kindern aufgefasst und dementsprechend unterbleiben zielgerichtete Erziehungsmaßnahmen.
7. Negierender Erziehungsstil: Beim negierenden Stil kann nicht von bewusster Erziehung gesprochen werden; das Verhalten des zu Erziehenden wird vom Erzieher nicht beeinflusst. Es bestehen keine Erziehungsmaßnahmen und kein Interesse gegenüber der Entwicklung des zu Erziehenden.

Erziehungsstile von „sehr streng“ bis „sehr locker" autokratisch autoritär demokratisch egalitär permissiv laissez-faire negierend

In der Praxis ist die Unterscheidung eines Erziehungsstils und der damit verbundenen Erziehungsmethoden nicht eindeutig, da zum einen nicht immer eine klare Trennung der Erziehungsstile möglich ist, zum anderen weil häufig Mischformen auftreten. So kann es zum Beispiel sein, dass Erzieher mit überwiegend demokratischem Stil in einigen Situationen autoritäre Methoden anwenden.
Grafik: Erziehungsstile nach Lenkung und Wärme
Grafik: Erziehungsstile nach Lenkung und Wärme

Innerhalb der Psychologie kann beispielsweise zwischen den zwei verschiedenen Dimensionen Kontrolle (Lenkung) und Responsivität in Bezug auf die Erziehungsstile unterschieden werden (Modell von Baumrind). Daraus ergeben sich vier verschiedene Erziehungsstile:

1. autoritärer Erziehungsstil: Zeichnet sich durch hohe Kontrolle und geringe Responsivität aus. Die Erzieher sind hierbei dem zu Erziehenden gegenüber sehr zurückweisend und stark kontrollierend. Es werden strenge Regeln aufgestellt und die Autorität darf nicht hinterfragt werden. Bei unerwünschtem Verhalten wird harte Bestrafung angewendet, die auch physisch sein kann. Zahlreiche Studien haben gezeigt, dass autoritär erzogene Kinder eher später selbst zu Aggressionen neigen und sich durch eine geringe soziale Kompetenz und ein geringes Selbstwertgefühl auszeichnen.
2. autoritativer Erziehungsstil: Zeichnet sich durch hohe Kontrolle und hohe Responsivität (Akzeptanz) der Erziehenden aus und kann deshalb als kinderzentrierter Erziehungsstil bezeichnet werden. Die Eltern haben hohe Erwartungen an das kindliche Verhalten, sie setzen klare Standards und Regeln, auf deren strikte Einhaltung geachtet wird. Generell herrscht eine offene Kommunikation, wobei der kindliche Standpunkt geachtet, der eigene aber auch vertreten wird. Die Kinder zeigen eher hohe soziale und intellektuelle Kompetenzen und besitzen ein hohes Maß an Eigenkontrolle.
3. permissiver Erziehungsstil (nachsichtig): Hierbei herrscht Akzeptanz und Responsivität vor und die Kontrolldimension wird niedrig gehalten. Die Erziehenden zeichnen sich durch hohe Toleranz und Akzeptanz des kindlichen Verhaltens aus. Es werden selten Kontrolle oder Bestrafung ausgeübt. Die Kinder weisen eher aggressives Verhalten auf, eine geringe Impulskontrolle und einen Mangel an Selbstverantwortungsbewusstsein.
4. vernachlässigender Erziehungsstil: Hierbei verhalten sich die Eltern zurückweisend und nicht kontrollierend. Das Ausmaß, indem sich die Eltern für das Kind verpflichtet fühlen, ist sehr gering, sie investieren nur minimale Kosten an Zeit und Anstrengungen in das Kind und sind sehr stark distanziert. Insgesamt kann dieser Erziehungsstil als der für ein Kind unangenehmste bezeichnet werden. Dies kann unter anderem darin resultieren, dass die Kinder Störungen im Bindungsverhalten aufweisen und starke Defizite in verschiedenen Bereichen (Selbstwert, Selbstkonzept, intellektuelle Entwicklung) haben. Auffallend ist der geringe Grad der Selbstkontrolle und die mangelnde Aggressionskontrolle.

[vertex]

Uh, seni, hvala, sad nam je svima jasno !

[seni]

Uh, seni, hvala, sad nam je svima jasno !

ma ovo sam stavila, samo da potaknem ljude da i sami zavire u wikipediju ili negdje drugdje u smislu definiranja sto bi taj permisivni odgoj bio..

[cvijeta73]

Cvijeta, sto je sa situacijama kad se mora nesto cemu dijete nije doraslo? Odrasli preuzmu odgovornost i to je to? (ta famozna adaptacija na vrtic npr.)

moje je mišljenje da odrasli moraju preuzeti odgovornost, da. upravo za odluku o tome za što je dijete doraslo, a za što nije.
pa i kad je riječ o vrtiću - mi smo ti (naravno, pod pretpostavkom da imaš neki izbor) koji moraju odlučiti da li je dijete dovoljno zrelo da kad kaže "ne želim ići u vrtić", ta želja nije u rangu želje "hoću još jednu roza majicu". da se ne radi o nekakvom trenutnom hiru koji se za par dana raspline kao mjehur od sapunice. i postane totalno nevažan faktor u njihovim glavicama.
da se opet ne zaplićemo u rasprave o vrtiću, mislim da opet roditelj mora preuzeti odgovornost i ukoliko ima stav da takva institucija nije dobra za dijete, mora vjerovati svojoj procjeni.

[vertex]

poznam samo nezrele permisivce , tipa majke koja je svakog polugodišta obilazila profesore srednje škole njenog sina i plakala da mu daju dvojke. još jednu samohranu majku poznam koja je to činila. jednu koja je svakog mjeseca išla u minus da bi svom djetetu mogla kupiti sve što bi ova poželjela.

Sve ovo meni zvuči jednako grozno koliko i tebi.

[flower]

ja definitivno vjerujem da rod. vole svoju djecu i da previse ljubavi nikad ne moze biti previse, ali moze biti krivih nacina pokazivanja iste, upakiravanje raznih manipulacija u njeno ime i sl. stvari.

kod permisivnog odgoja je karakteristicno da su to zapravo jako sretna djeca, a nesretni odrasli, odnosno da se tesko uklapaju u svijet obaveza i sl. taj odgoj se opisuje kao odgoj s puno ljubavi i malo granica/kontrole/pravila.

[anchie76]

kod permisivnog odgoja je karakteristicno da su to zapravo jako sretna djeca, a nesretni odrasli,

Vidis, ovo je stvarno zanimljivo. Nikad nisam razmisljala o tome na taj nacin. A fakat ima smisla.

[krumpiric]

kod permisivnog odgoja je karakteristicno da su to zapravo jako sretna djeca, a nesretni odrasli,

Vidis, ovo je stvarno zanimljivo. Nikad nisam razmisljala o tome na taj nacin. A fakat ima smisla.

meni nema, makar znam da je flo stručnjak, vjerujem da ni djeca ne mogu dugotrajno bit sretna zbog činjenice da netko nema snage za NE, vjerujem da i oni primjete da razlog tome definitivno nije pozitivan.

[cvijeta73]

kod permisivnog odgoja je karakteristicno da su to zapravo jako sretna djeca, a nesretni odrasli,

Vidis, ovo je stvarno zanimljivo. Nikad nisam razmisljala o tome na taj nacin. A fakat ima smisla.

meni nema, makar znam da je flo stručnjak, vjerujem da ni djeca ne mogu dugotrajno bit sretna zbog činjenice da netko nema snage za NE, vjerujem da i oni primjete da razlog tome definitivno nije pozitivan.

slažem se. možda bi im bilo veselje živjeti svaki dan na hrenovkama i čokoladi i buljiti u tv 24/7, ali pitanje do kad. naročito kad vide da se roditelji muče. :/
a i kako mogu biti jako sretna djeca pored nesretnih odraslih? :/

[mama courage]

Der dänische Familientherapeut Jasper Juul stellt fest: „In der Eltern-Kind-Beziehung gibt es keine Demokratie, dem Kind dürfen nicht Entscheidungen zugemutet werden, für die es noch nicht reif ist."

ovo divno zvuči, al da nisam sama pročitala juula, to nikad ne bih skužila na osnovu postova na forumu, jer toliko su svi bili zagrzili u to da je dijete kompetentno, da može samo odlučivati kad će leći, št će jesti i što oblačiti, da se (imam osjećaj, a možda je do mene :/ ) bit njegova učenja stavljena u potpuno drugi plan.

inače, potpisujem cvijetu.

zorana, ne postoji univerzalno rješenje... ti kao roditelj sam moraš odlučiti gdje smatraš da ti je dijete zrelo gdje nije. (e jesam pametna )

kod permisivnog odgoja je karakteristicno da su to zapravo jako sretna djeca, a nesretni odrasli, odnosno da se tesko uklapaju u svijet obaveza i sl. taj odgoj se opisuje kao odgoj s puno ljubavi i malo granica/kontrole/pravila

od djece koje sam navela u mojim primjerima troje ih se nije uspjelo snaći u svijetu odraslih. ne znači da nisu osnovali svoje obitelji, al su uvijek ostali "teret" svojim roditeljima, jer i dalje su htjeli sve što požele, al nisu se htjeli za to potruditi, tj. nisu znali. kod nas prognanika se takve stvari odlično daju vidjeti... toliko je nas mladih otišlo iz rodnog grada, i točno se vidjelo tko je "uspio" u životu, a tko nije. s tim ne mislim da je uspjeh vila u beverly hillsu, nego u ono vrijeme je bio uspjeh prehraniti sebe (u tuđini) i možda još nešto zaraditi da pošalješ svojima. kad meni moja frendica priča kako je znala nakon napornog dana kao konobarica ili sobarica sjesti na zidić u centru grada i kupiti si sokić od 69 centi i gledati nasmijana lica ljudi, umjesto da sjedne u kafić i kupi si piće od 2 eura, onda znam što znači biti odgovoran i koliko joj je znalo biti teško radeći svakodnevno i lomeći kičmu. u isto vrijeme, momak koji sam spominjala u prvom primjeru je rat manje vise "preležao" na socijali. kad ga je majka došla posjetiti, ona je okolo išla i molila ljude (indikativno!) da mu ponude posao. kako god, ni kao dijete, ni kao odrastao čovjek - on svoje dupe s mindera nije podigao (osim da napravi djecu).

samo jednu (ovu razmaženu klinku) je život (rat, progon) toliko lupnuo da je preko noći odrasla i postala samosvjesna i odgovorna osoba. valjda jer je još bila dijete.

a i kako mogu biti jako sretna djeca pored nesretnih odraslih?

zašto ne ? takav stil odgoja odgaja egocentričnu i samoživu djecu. jedno je s drugim povezano. takav način odgoja nije... jednoznačan, nego složen. takvi roditelji sebe vremenom uvjeravaju da i nisu tako nesretni...

[branka1]

kod permisivnog odgoja je karakteristicno da su to zapravo jako sretna djeca, a nesretni odrasli,

Vidis, ovo je stvarno zanimljivo. Nikad nisam razmisljala o tome na taj nacin. A fakat ima smisla.

meni nema, makar znam da je flo stručnjak, vjerujem da ni djeca ne mogu dugotrajno bit sretna zbog činjenice da netko nema snage za NE, vjerujem da i oni primjete da razlog tome definitivno nije pozitivan.

Sad ja upadam kao padobranac, ali ovo mi je zapelo za oko
I ja sam oduvijek mislila, a i čitala o tome, počevši od Juula, da djeca nikad i nikako dugoročno ne mogu biti sretna u permisivnom odgoju jer ne osjećaju vodstvo koje im u tom periodu definitivno treba
Takva djeca s vremenom postaju nezadovoljna, agresivna, obijesna, ni sama ne znaju što žele

[vertex]

Ja sam flower shvatila da permisivno odgajana djeca budu nesretna kad odrastu.

[seni]

samo da dodam juul ne zastupa permisivan odgoj

tako sam veliki i pametan post, napisala, pa mi ga pojelo... ajoj, ajoj..

anchie zasto ovaj nas forum jede postove?

[seni]

Ja sam flower shvatila da permisivno odgajana djeca budu nesretna kad odrastu.

i ja isto i to mi ima prilicno smisla. s tim da nisam sigurna koliko dugo i u djetinstvu/mladalastvu jesu sretna

[Dijana]

Našla sam jednu (meni) zgodnu stranicu o permisivnom roditeljstvu.
http://www.focusas.com/Permissive.html
I ja bih rekla da juul veze nema s permisivnim roditeljstvom, čak je po meni i prilično autoritativan. (u smislu u redu je reći da je nešto ne, u redu je i da dijete bude frustrirano zbog toga, sve je to proces odrastanja).
Ne znam kako je maria povezala slučaj ovog dečka s permisivnim roditeljstvom, ali valjda više nije ni bitno jer je sad valjda tema samo permisivno roditeljstvo.
Inače, na ovom forumu se ovakav tip roditeljstva definitivno NE zastupa, u cjelini gledano. (a ja se čak ne mogu sjetiti ni jednog primjera).
I mislim da bi se ovakav "slučaj" teško dogodio roditeljima koji ovdje dolaze, barem ne bi tako "eskalirao".

[Dijana]

seni, koristi copy kad pišeš dugačke postove, isplati se.

[seni]

seni, koristi copy kad pišeš dugačke postove, isplati se.

kasno marko na kosovo stize.

budem, ubuduce.

[branka1]

Ja sam flower shvatila da permisivno odgajana djeca budu nesretna kad odrastu.

E to mi već ima više smisla

[branka1]

samo da dodam juul ne zastupa permisivan odgoj

Pa naravno, nisam to ni mislila reći, nego upravo suprotno.

On zastupa autoritativan, kojeg se često miješa sa autoritarnim

[seni]

samo da dodam juul ne zastupa permisivan odgoj

Pa naravno, nisam to ni mislila reći, nego upravo suprotno.

On zastupa autoritativan, kojeg se često miješa sa autoritarnim

nisam ni mislila na tebe.

[cvijeta73]

samo da dodam juul ne zastupa permisivan odgoj

Pa naravno, nisam to ni mislila reći, nego upravo suprotno.

On zastupa autoritativan, kojeg se često miješa sa autoritarnim

nemojte mi reći da postoji i ta podjela odgoja. :shock:

[krumpiric]

da, i ja sam ih pomješala.

[meda]

Našla sam jednu (meni) zgodnu stranicu o permisivnom roditeljstvu.
http://www.focusas.com/Permissive.html
I ja bih rekla da juul veze nema s permisivnim roditeljstvom, čak je po meni i prilično autoritativan. (u smislu u redu je reći da je nešto ne, u redu je i da dijete bude frustrirano zbog toga, sve je to proces odrastanja).
Ne znam kako je maria povezala slučaj ovog dečka s permisivnim roditeljstvom, ali valjda više nije ni bitno jer je sad valjda tema samo permisivno roditeljstvo.
Inače, na ovom forumu se ovakav tip roditeljstva definitivno NE zastupa, u cjelini gledano. (a ja se čak ne mogu sjetiti ni jednog primjera).
I mislim da bi se ovakav "slučaj" teško dogodio roditeljima koji ovdje dolaze, barem ne bi tako "eskalirao".

s ovims e apsolutno slazem. i zato mi ova tema nikako nije sjela otpocetka.
cak mislim da je prosjecni hrvatski roditelj permisivniji u odgoju od vecine na ovom forumu.

toliko su svi bili zagrzili u to da je dijete kompetentno, da može samo odlučivati kad će leći, št će jesti i što oblačiti, da se (imam osjećaj, a možda je do mene ) bit njegova učenja stavljena u potpuno drugi plan.

ovo je isto definitivno istina, ima puno pogresnih i povrsnih tumacenja jj. samo ja, sto prema iskustvu, sto po intuiciji, i citanju onoga sto ljudi rade, a ne onoga kako to opisuju , zakljucujem da im pristup nije permisivan. i zato me smeta ovo etiketiranje, jer to jedniostavno nije istina.

mislim da nitko ovdje ne zagovara permisivan odgoj, granica mora biti, ali mislim da rasprave nastaju oko nacina postavljanja granica, i njihove sirine u vezi pojedinih stvari ili situacija.

[cvijeta73]

pa nemojmo se zadržati na forumu. ionako su tu većinom mame male djece i tko zna što će i kako će biti.

mene zanima najviše ovo o čemu je pisala anledo, a s time se (za sad) ne slažem. :/

[meda]

Ja sam flower shvatila da permisivno odgajana djeca budu nesretna kad odrastu.

i ja isto i to mi ima prilicno smisla. s tim da nisam sigurna koliko dugo i u djetinstvu/mladalastvu jesu sretna

istina, dijete koje dobiva ono sto zeli, a ne ono sto treba, koliko ono moze biti sretno? :/

[seni]

evo malo sam vam prevela drugi dio teksta iz wikipedije:

1. autoritarni stil: obiljezava ga visoka kontrola te niski Responsivität (to je nesto kao prihvacanje djecjih djecjih potreba, ne znam pravi strucni izraz na hrvatskom). Odgajatelj strogo kontrolira odgajanoga i u odnosu je rezerviran. Uspostavljena su stroga pravila, a autoritet se ne stavlja u pitanje. Kod nepozeljnog ponasanja provodi se strogo kaznjavanje koje moze biti i fizicko. Mnoge studije su pokazale da tako odgojena djeca i sama kao odrasli naginju agresiji, tese odlikuju nedovoljno razvijenim socijalnim kompetencijama, te su niskog samopostovanja.

2. autoritativni stil: odlikuje se visokom kontrolom i visokim “Responsivität“ (akceptiranjem) osobe koju se odgaja, te se moze opisati kao stil koji stavlja dijete u srediste. Roditelji imaju visoka ocekivanja u odnosu na dijete, postavljaju jasna pravila i standarde, te paze da se ona i provode. Generalno gledajuci, vlada otvorena komunikacija, kod koje se glediste djeteta respektira, a svoje se zastupa. Djeca tako odgajana pokazuju visoke socijalne i intelektualne sposobnosti - kompetencije, te posjeduju visoku samokontrolu.

3. permisivni stil: tu se radi o visokom Responsivität, kontrola je vrlo niska. Odgajajuci se odlikuje visokom tolerancijom i prihvacanjem u odnosu na djecje ponasanje. Nema ni kontrole, niti kaznjavanja. Djeca pokazuju djelomicno agresivno ponasanje, nisku samokontrolu, kao i nisko samopostovanje.

4. zapustajuci odgoj: roditelji ne kontroliraju i nisu dostupni. Roditelji osjecaju nisku odgovornost za djecu, investiraju minimalno vremena i volje za djecu, te su distancirani. Moglo bi se reci, da je to za djete najneugodniji stil roditeljstva. Moze rezultirati djecjom nesposobnoscu emocionalnog povezivanja sa drugim osobama, te niskim samopostovanjem, nerazvijenim vrijednosnim stavovima, kao i niskim intelektualnim razvojem. Upadljiva je nisla samokontrola, te niska kontrola agresije.

tako da nam bude jasnije sto tko o cemu prica

[AdioMare]

Hvala na trudu, seni, znala sam otprilike za tu podjelu, ali sada je sve jasno.
Imam odgojnih izleta u sva tri , ipak vjerujem da se u velikoj većini uspijevam zadržati u sredini.

[cvijeta73]

kad je riječ o agresiji - ona je prisutna i pod 1 i pod 3 i pod 4 :/