Eto i mene, zaposlene mame-trudnice.

S prvom sam radila skroz.
S drugom sam jedva dočekala T, pa da mogu na kompl. premda posve zdrava, da mogu biti s K doma.

Sad sam odlučila raditi, jer mi je s M teže biti doma - ipak je godinu dana mlađa nego K kad sam s M ostala T (ovo ko neka šifrirana poruka). Treba to dizati, prematati... pa neka baka to radi bar do 5 popodne

Da skratim: čim sam znala, rekla sam svome timu (velika banka, pa smo po timovima), jer mi je bilo tako zlo, da nisam mogla skrivati. Evo, sad se šećem s trbuhom, geguckam pomalo, svi su nekako pažljivi prema meni, spremni pomoći i ne daju mi baš puno posla. Nije ni čudo: stalno sam na nekom bolovanju, što zbog cura, što zbog sebe (imunitet mi je u komi).

Istina, teško mi pada što nemam popodnevni odmor. Dođem doma, i cure me zaskoče, pa s njima do navečer. Ali, gdje ima ljubavi, ima i načina.

Planiram raditi do Uskrsa. Nadam se da ću uspjeti.