Ne znam sto cu napraviti ako moj malisa napravi nesto po zivot opasno - bilo svoj bilo tudji. Za sada su njegove "nepodopstine" uglavnom meni lake za opravdavanje - vristi kad je umoran i/ili gladan, zna nas ugristi od srece (grozno je i bolno je, al npr ja dodjem s posla i on je sav presretan i trci mi u zagrljaj i onda me ugrize za rame do modrice - i opet mi to nije za flisku....) nekako, kad je nemoguc, uvijek imam osjecaj da je njemu jos gore nego meni. Tipa plakanje u samoposluzi nakon sto mu nedam neku igracku s police, je naporno je i koma, al, zamisli kako je njemu.... zamisli da neko tebi mase pred ocima s najljepsim cipelama na svijetu i onda ih odnese i kaze - al imas doma iste takve, a moje doma su stare i ofucane i uopce nisu iste..... Eto, moja ljutnja uglavnom prelazi u "bas mi ga je zao" i zato valjda ni ne razumijem kako ga je MM mogao flisnuti....
A tada nije cak ni bio posebno grozan - bio je glasan jer mu se spavalo, al k v*, spavalo mu se...... digli smo ga od igracaka..... ne znam....
Ja sam isto za bukvice, sestra i ja smo doma to zvae "ispiranje mozga" i nekad sam si mislila "ma daj me flisni da smo gotovi, a ne sad satima raspravljanja zasto to sto sam ucinila nije u redu i da li cu ja to opet i bla bla..."