Znate li svojem djetetu reci ne?

[andrijana]

http://www.jutarnji.hr/j2/clanak/art...0,2,,135445.jl

nadam se komentarima...
nekad me strah, jer ne ustrajem u sovjoj namjeri. recimo jucer, prolazimo pored skole i secemo (imamo vremena). vozim ju u guralici i krecem jednim putem, a L (18mj) kaze: tu, mama!Tu! Dodji! i ja krenem preko prilaza skoli da vidi sta ima tamo?
i masa takvih stvari kad mi nije bitno istjerati na svoje.

mislim si, jesam li ja taj nesigurni roditelj? kad nesto ne zelim, ne dam. i dignem ju i krenemo dalje ili uz objasnjavanje zasto ne ili uz odvracanje pozornosti, ako nije opasno a bas ne zelim sad to raditi/tamo ici...

ufff... zakomplicirala...

(ako vec ima tema molim admin da preusmjeri)

[Cubana]

nekad me strah, jer ne ustrajem u sovjoj namjeri. recimo jucer, prolazimo pored skole i secemo (imamo vremena). vozim ju u guralici i krecem jednim putem, a L (18mj) kaze: tu, mama!Tu! Dodji! i ja krenem preko prilaza skoli da vidi sta ima tamo?

Ja baš mislim da kada nije meni nije bitno zašto ne bi bilo po njezinom?
Jedno je reći ne, a jedno je stalno i za nevažne stvari ignorirati djetetove želje.
Sorry, nisam čitala članak, budem, samo sam htjela ovo komentirati.
Zapravo perem prozore pa pauziram

[bebelina]

A di me nade? Ja sam strog roditelj koji zna reci ne i bit uporan do besvjesti. Tipa moras dati ruku dok setamo pored ceste, mora se vezati i biti u as za vrijeme voznje, rukice se moraju oprati ...
S druge strane ima izbor da li ce jesti mlijeko ili kakao , da li ce jabuku ili mandarinu,zeli li crtati ili se igrat kockama , prije odlaska u ducan se dogovorimo sto ce kupiti i tad na tome i ostanemo.
Mislim da roditelj treba biti autoritet, uzor , po potrebi prijatelj , cvrsta i sigurna luka u kojoj ce dijete uvijek naci zaklon i podrsku , ali i kritiku kad zatreba. Koliko dobro ili lose to provodim pitanje je , ali se trudim najbolje sto mogu.

[ninolina32]

Ja se slažem sa cubanom. Ako mi se ne žuri i ako mi nešto baš nije bitno, ni ja ne forsiram samo svoju odluku i želju. Poslušam nju i napravim kako ona želi. Ne kažem da je uvijek tako i da ona odlučuje šta čemo i kako čemo, ali neke male "odluke" prepuštam njoj jer se ona tada osječa bitnom.

[Deaedi]

Među roditeljima su dvije osnovne velike grupe - jedni djecu odgajaju po receptu ‘starih vremena’, odnosno strogo i autoritarno, a drugi su pak nesigurni, ne znaju kako preuzeti vodstvo obitelji, dopuštaju djeci da ona vode

Već u podnaslovu velika glupost, a ni daljnji tekst nije puno bolji.
Dijete je ravnopravni član obitelji, od toga treba krenuti.

[maxi]

ja se nikako ne mogu svrstati niti u jednu grupu, nisam užasno strogi autoritet a bome nisam nesigurna pa me djeca vode...
jako mi je bedasta ta podjela, nekako mi se čini da nas je većina pomalo od jednog i od drugog, ovisno o situaciji

i to što poslušam scoje dijete i uvažim mu želju (s razlogom) ne čini mi se da mu popuštam nego ga učim toleranciji - ČUJEM TE, ČUJ I TI MENE

[Anci]

ja se nikako ne mogu svrstati niti u jednu grupu, nisam užasno strogi autoritet a bome nisam nesigurna pa me djeca vode...
jako mi je bedasta ta podjela, nekako mi se čini da nas je većina pomalo od jednog i od drugog, ovisno o situaciji

i to što poslušam scoje dijete i uvažim mu želju (s razlogom) ne čini mi se da mu popuštam nego ga učim toleranciji - ČUJEM TE, ČUJ I TI MENE

maxi, big x

s tim da ja nisam ne samo užasno strog, nego nisam uopće strog roditelj

[bebelina]

Već u podnaslovu velika glupost, a ni daljnji tekst nije puno bolji.
Dijete je ravnopravni član obitelji, od toga treba krenuti.

Pojasnis mi kako ovo blodano zamisljas?

[pale]

Ja stojim ispred svoje djevojčice od 19 mjeseci: Iva je li ti mene čuješ što ti govorim. Ona ništa. Unesem joj se u facu i kažem: Slušaj ti mene!. A ona će meni "šlju ti me" i prijeti mi kažiprstom. Ja Još je mala, ali kakav sam joj ja autoritet 8)
On topic: mislim da treba imati neke granice i da neke stvari ne treba dopuštati ( do sada smo uspjeli ne dirati ekran TV-a ( lupati), ne šarati bojicama po podu nego po papiru, dati rukicu kad je prometno :/ još nismo savladali ). U autu sama traži da je zavežem u AS i odmah uskače u nju :D Ima stvari koje ne popuštam, a kad mogu poštujem njene želje. Nadam se da ćemo tako uspjeti ostvariti nekakav dobar odnos

[Deaedi]

Pa evo, da banaliziram: nastojim se ponasati prema svom djetetu kako bi zeljela da se MM ponasa prema meni. S postovanjem prema djetetovim zeljama i interesima. Ako je zanima nesto na cesti i u ducanu zeli nesto kupiti, postupim kako bi postupila i da ja ili MM imamo takvu zelju/potrebu. Ne smatram da je njena zelja da vidi neki kamen na drugoj strani ceste manje vrijedna od moje zelje da ne gledam u taj kamen.

[Berlin]

Ja definitivno mislim da je moj dečkić ravnopravan član obitelji i isto tako definitivno mu znamo reći ne.
Pa neće valjda on kao ravnopravan član igrati na kompjuter tri,četiri sata??

[Deaedi]

Ja definitivno mislim da je moj dečkić ravnopravan član obitelji i isto tako definitivno mu znamo reći ne.
Pa neće valjda on kao ravnopravan član igrati na kompjuter tri,četiri sata??

I u ravnopravnoj obitelji svi imaju neke granice. Ravnopravnost nije anarhija.

[bebelina]

Zato i pitam jer mi je vec bilo :? Kamenja imamo punu kucu jer kod nas se kamenje kuci nosi , ali da bi bili potpuno ravnopravni clanovi obitelji moraju se jos malo strpit. O recimo dizanju kredita odlucujemo samo ja i mm ,znaci ipak imamo malo vece ovlasti, zasad, za par godina imat ce i oni pravo glasa i tek tad mislim da ce bit ravnopravni s nama.
Nije mi jasna ta prica s ravnopravnoscu , ili si ravnopravan ili nisi. Nema izmedu. Tako ja gledam .

[Cubana]

O recimo dizanju kredita odlucujemo samo ja i mm ,znaci ipak imamo malo vece ovlasti, zasad, za par godina imat ce i oni pravo glasa i tek tad mislim da ce bit ravnopravni s nama.

A za par godina ćete ih uključiti u odlučivanje o dizanju kredita??

[Deaedi]

Ravnopravna u obiteljskim odnosima. OK, nije ravnopravna u odlukama o dizanju kredita.

[pale]

O recimo dizanju kredita odlucujemo samo ja i mm ,znaci ipak imamo malo vece ovlasti, zasad, za par godina imat ce i oni pravo glasa i tek tad mislim da ce bit ravnopravni s nama.

A za par godina ćete ih uključiti u odlučivanje o dizanju kredita??

8)

[MGrubi]

ravnopravnost po pitanju dostojanstva, poštivanja, prava na vlasititu odluku (dok nije prijetnja životu) , vlastito mišljenje

da li će ičije mišljenje biti uključeno u odluke ovisi :
1 o stupnju težine i važnosti situacije/predmeta odluke
2. kvaliteti ideje
3. realnosti mišljenja
4. izvedivosti

to vridi za male i velike
(veliki su veći problem u ovoj shemi nego mali)

[Cubana]

Htjedoh reći, ne donose godine ravnopravnost, niti ravnopravnost isključuje spolne, dobne i obiteljske uloge. Moguće je biti ravnopravan s djetetom, a opet biti roditelj.
Tako da koliko god bili ravnopravni neke odluke su samo moje ili MM ili zajedničke.

[Deaedi]

ravnopravnost po pitanju dostojanstva, poštivanja, prava na vlasititu odluku (dok nije prijetnja životu) , vlastito mišljenje

da li će ičije mišljenje biti uključeno u odluke ovisi :
1 o stupnju težine i važnosti situacije/predmeta odluke
2. kvaliteti ideje
3. realnosti mišljenja
4. izvedivosti

to vridi za male i velike
(veliki su veći problem u ovoj shemi nego mali)

Evo, MGrubi je lijepo pojasnila.

[babyboys]

po ovim vašim pojašnjavanjima ja sam jedna jako stroga nemajka.

Nikad nisam i me pada mi na pamet uzmait u obzir njegove želje kad je u pitanju pranje ruku u manduševcu, sjedenje na mokrom betonu i jedenje sladoleda po zimi.
To se ne radi i to se NE SMIJE.

razmatramo nošenje zgodnog kamenja doma ako mi jasno da do znanja šta će mu, kupovine nečega njemu jako divnog u dućanu i slično. Ali odluku i dalje donosimo mm i ja i kod toga ostajemo.

Ja sam u stanju igrat se s njima lovice u prku i gradit kule u pijesku i isprobat sve vožnje u luniću, ali kad je u pitanju zdravlje i njihova dobrobit ne pitam ih puno.

U šetnji skrenemo s puta milion puta ako mali tako hoće, ali ako se meni nekud žuri, onda bez rasprave prvo odrađujemo to, a onda možemo pregovarat.

A o kreditu ću pričat s njima i tražit ih mišljenje kad ga budem i dizala njima. nadam se da neću morat nikad nego da će si svoje kredite dizat sami.

[bebelina]

O recimo dizanju kredita odlucujemo samo ja i mm ,znaci ipak imamo malo vece ovlasti, zasad, za par godina imat ce i oni pravo glasa i tek tad mislim da ce bit ravnopravni s nama.

A za par godina ćete ih uključiti u odlučivanje o dizanju kredita??

Da, sin vec ima 12 god. ,za par godina je i zakonski punoljetan.

Ravnopravnost je pojam koji ljudi tako jako rastezu , kako god kome pase. MGrubi je to tako lijepo napisala , ali da je jos provesti u praksi ili odrediti di su granice.

[Ivany]

Ako mi je nešto jako bitno (npr. pranje ruku po dolasku kući, sjedenje u AS, držanje za ruku kad je prometno i sl.) onda je "ne" i točka. Nema rasprave.
Kod manje bitnih stvari (u šetnji skrenuti s puta, jesti ovo ili ono....) tu se dogovorimo.

Mislim da Sara dosta dobro kuži kad može dobiti što želi ali isto tako kad nema rasprave i mora biti kako ja kažem.

[Anci]

po ovim vašim pojašnjavanjima ja sam jedna jako stroga nemajka.

Nikad nisam i me pada mi na pamet uzmait u obzir njegove želje kad je u pitanju pranje ruku u manduševcu, sjedenje na mokrom betonu i jedenje sladoleda po zimi.
To se ne radi i to se NE SMIJE.

Ne radi se o ispunjavanju svake djetetove želje, nego u slušanju djeteta.

"Gle, znam da to jako želiš...ali..."

[elin]

čitala sam članak i super je, i stašno mi se sviđa ono o Juulu kaj je napisao za svog maloga (kad mu je rekao prestani, da ga je to jako iznenadilo). Inače sam protivnik priručnika o odgoju djeteta, tako da mi je članak super sjeo i super mi je vidjeti da primjenjujem Juulovske metode, a niti ne znam da ih primjenjujem. Ja idem nekakvom svojom zdravom logikom i za sada nam ide super, kad naiđe problem onda ću cendrati po forumu.
Andrijana, ne trebaš baš za sve reći ne, pa to ne piše nigdje u članku. Nego ako smatraš da je za tebe nekaj ne i već veliš ne, onda se toga držiš. Kužiš, no means no (jedna od mojih najdražih grupa ). Mislim da zato kaj slušaš i uvažavaš svoje dijete nisi nigdje pogriješila - što ima loše u tome kaj je mala rekla mama dođi tu, i ti si došla, ja tu ne vidim ništa loše i to uopće nije primjenjivo na ovaj članak u novinama. Pa ne moraš ti sebi zacrtati kojim putem ići i nema skretanja - to mi je despotovski. Dapače, vidi Juul što kaže u svojim početcima roditeljstva i kako je shvatio da djecu treba uvažavati.

[babyboys]

po ovim vašim pojašnjavanjima ja sam jedna jako stroga nemajka.

Nikad nisam i me pada mi na pamet uzmait u obzir njegove želje kad je u pitanju pranje ruku u manduševcu, sjedenje na mokrom betonu i jedenje sladoleda po zimi.
To se ne radi i to se NE SMIJE.

Ne radi se o ispunjavanju svake djetetove želje, nego u slušanju djeteta.

"Gle, znam da to jako želiš...ali..."

Znači radi se o objašnjavanju odluke ili zabrane.
Pa to radim stalno, ali svejedno ostajem pri svom.
Nisam Hitler, samo stroga.

[Angie75]

Znam i ne bojim se ni sukoba ni rasprave s njim.

[Angie75]

Znam i ne bojim se ni sukoba ni rasprave s njim.

Samo da dodam da je ovo odgovor na naslov topica.

[elin]

ja u potpunosti podržavam bebelinu i babyboys što se tiče teme ravnopravnosti. Ne smatram da djete jest i da bi trebalo biti ravnopravno sa odraslim članovima kućanstva. Dok god ti govoriš osobi: operi ruke, digni se s poda, ne bacaj se po podu, makni se dalje od tv-a i sl. po samoj prirodi stvari ta osoba nije ravnopravna. Dijete nema dovoljno životnog iskustva da bi bilo ravnopravno. Ravnopravnost nije samo pravo, već i obveza: rada, popunjavanja kućnog budžeta, odgovornost prema ostalim članovima kućanstva i izvršenje obveza. Budući da to dijete sve ne radi, ne može niti biti ravnopravno. Ono kaj se ovdje govori nije ravnopravnost, nego uvažavanje djeteta, ali ne tako da radi što hoće, nego da ga se pita i sluša, ali opet ne u svemu. Neke stvari ja znam bolje tipa: ne sjedi se po mokrom podu, ne peru se ruke u Manduševcu, ali hoćeš li papiti bananicu ili jabučicu, hoćeš li se igrati sa žiraficom ili Elmom - to su želje djeteta koje razvijaju njezinu osobnost i treba ih uvažavati.

[malena beba]

uh, ja kazem ne... ali on ne poslusa. mozda nisam dovoljno jasna?

isto tako kad bas nesto ne dolazi u obzir i kazem ne, oboje poslusaju..
mozda je stvarno problem u meni :/

[mama courage]

ja u potpunosti podržavam bebelinu i babyboys što se tiče teme ravnopravnosti. Ne smatram da djete jest i da bi trebalo biti ravnopravno sa odraslim članovima kućanstva. Dok god ti govoriš osobi: operi ruke, digni se s poda, ne bacaj se po podu, makni se dalje od tv-a i sl. po samoj prirodi stvari ta osoba nije ravnopravna. Dijete nema dovoljno životnog iskustva da bi bilo ravnopravno. Ravnopravnost nije samo pravo, već i obveza: rada, popunjavanja kućnog budžeta, odgovornost prema ostalim članovima kućanstva i izvršenje obveza. Budući da to dijete sve ne radi, ne može niti biti ravnopravno. Ono kaj se ovdje govori nije ravnopravnost, nego uvažavanje djeteta, ali ne tako da radi što hoće, nego da ga se pita i sluša, ali opet ne u svemu. Neke stvari ja znam bolje tipa: ne sjedi se po mokrom podu, ne peru se ruke u Manduševcu, ali hoćeš li papiti bananicu ili jabučicu, hoćeš li se igrati sa žiraficom ili Elmom - to su želje djeteta koje razvijaju njezinu osobnost i treba ih uvažavati.

dijete je dijete, ona sa svojih skoro 5 godina i ja sa svojih ....khm... trideset i nekom... ne možemo biti ravnopravni... a i ne trebamo.

[leonisa]

mislim da se govori o ravnopravnosti i uvazavanju djetetovih emocija, zelja i potreba....ne obiteljskom proracunu za 2009godinu.

jer ako ja ne uvazavam njezine osjecaje, kako mogu traziti da ona uvazi moje ili da jednog dana nauci uvazavati tudje i uspije u tome da drugi uvaze njene?

sto se tice nekih stvari gore nabrojane, znam ih ja reci MMu i on meni...jel to znac da nismo ravnopravni?

[Cubana]

ravnopravnost po pitanju dostojanstva, poštivanja, prava na vlasititu odluku (dok nije prijetnja životu) , vlastito mišljenje

Jel to ravnopravnost ili uvažavanje, zapravo je nevažno. Ali to je to.

[elin]

MC ti si mi zakon i svaki put me nasmije kaj imaš napisano ispod postova. Kaj je to, molim te, Rodina svjedokinja za dojenje I da, gdje je moja čoksa ili je akcija prošla (kaj si ti neckerman traješ do 30 u mjesecu 8) ).

[Anci]

mislim da se govori o ravnopravnosti i uvazavanju djetetovih emocija, zelja i potreba....ne obiteljskom proracunu za 2009godinu.

jer ako ja ne uvazavam njezine osjecaje, kako mogu traziti da ona uvazi moje ili da jednog dana nauci uvazavati tudje i uspije u tome da drugi uvaze njene?

sto se tice nekih stvari gore nabrojane, znam ih ja reci MMu i on meni...jel to znac da nismo ravnopravni?

Za Manduševac?

Šala, lijepo si rekla

[elin]

sto se tice nekih stvari gore nabrojane, znam ih ja reci MMu i on meni...jel to znac da nismo ravnopravni?

nadam se da nije rečenica ne bacaj se po podu 8)

[leonisa]

sto se tice nekih stvari gore nabrojane, znam ih ja reci MMu i on meni...jel to znac da nismo ravnopravni?

nadam se da nije rečenica ne bacaj se po podu 8)

nije. nije me jos ulovio na djelu 8)

[mama courage]

elin, de me podsjeti zašto sam ti dužna čoksu ? :? jesi potpisala kod javnog bilježnika izjavu da nećes rađati doma ?

rodina svjedokinja za dojenje... iliti sisobrojačica. 8)

[leonisa]

daj reci, koja ti je to zadnja rijec u avataru. ocoravila sam....mislim, kad ne mozes neku bolju rezoluciju sfurat....

[mama courage]

daj reci, koja ti je to zadnja rijec u avataru. ocoravila sam....mislim, kad ne mozes neku bolju rezoluciju sfurat....

to eat! 8)

[leonisa]

dovraga a ja gledam kakve veze macka ima

[vissnja]

Htela sam da otvorim sličnu temu!!!! Naime, Nađi je uglavnom sve dozvoljeno (ima 17 meseci). Ono što ne sme da dira sklonjeno je, a ono što ne sme da radi (npr da nas udara, grebe, grize - ponekad) ipak radi mada joj stalno objašnjavamo da ne treba i bla bla bla....
E sad stvar je u tome što joj ja nekad kažem NE, ali pošto je ona upoooooorrrrrrrna a ja popustljiva to na kraju ipak ispadne DA. Npr. hoće da crta flomasterima i ja kažem ne jer piše po nogama i rukama a treba da idemo kod doktora i ne mogu da je kupam. Ali ona toliko zapne da je na kraju pustim i posle je brišem
U stvari mene zanima kako to vaše NE izgleda u praksi? Kod nas je nekad ovako: ja spremam ručak, ona se mota oko mene, može da otvara kuhinjske elemente i vadi lonce, može da crta na malom stolu u trpezariji ili da se igra u sobi, nudim joj da učestvuje koliko može. Ali ona hoće da otvara fioku sa escajgom, i ja svaki put kažem ne i pomerim je ali čim se odmaknem ona je opet tu. Ne mogu fizički da je sklonim jer onda moram i ja sa njom u drugu sobu, a nema ko da mi spremi ručak. I šta sad? Ja sam sto puta rekla ne, pomakla je, ponudila joj nešto drugo da radi, a ona je 101 put pokušala da otvori. I šta je sad to na kraju? Ko je "pobedio"?

[Sramežljiva]

Vissnja, tvoje NE mora biti NE, pa makar po cijenu odgođenog ili neskuhanog ručka.

Znam da je to lako u teoriji, a teško izvedivo u praksi, ali kako ćeš joj drugačije pokazati da misliš ozbiljno?! Što ako poželi napraviti nešto opasno, ti kažeš NE, a ona te ne posluša jer se već mnogo puta oglušila na zabranu? Ta riječ NE mora imati neku težinu.

Osobno mislim da znam reći NE. I da je važno postaviti pravila i granice. Oko nekih stvari nema pregovora; zna se tko je šef.

[meda]

znam reci ne, i to bez griznje savjesti

[kloklo]

Nije me strah reći NE i stoički otrpjeti posljedice

Moja mama, recimo, ne razumije kako ja s filozofskim mirom mogu trpjeti Leonin ljutit plač, gledati stisnute usnice, bijesan pogled koji bi me ubio da može i ne reagirat...ona bi je najradije nalupala u tom trenutku jer smatra da se dijete nema pravo ljutiti na roditeljsko NE :/

U tom smislu je Leona ravnopravan član obitelji. Ako se svi mi odrasli imamo pravo ljutiti kad nas nešto frustrira, ima i ona potpuno pravo na to. Jest da se mi odrasli znamo bolje kontrolirati, ali ona to tek uči. kad bi se djeca znala i mogla ponašati kao odrasli - ne bi bila djeca

A meni je Leona tak cool...kad je bila mala, burno reagiranje na NE je bilo zaista burno i dugotrajno. Kako je rasla, sve se bolje učila kontrolirati i sad je reakcija vidljiva ali vrlo kratka.

Ako dobro zna da je to jedan od onih NE koji će i ostati NE, ona će mu se pokoriti, no ako joj je jako stalo do toga da mi da do znanja koliko je ljuta zbog moje odluke, izvede gornji igrokaz, a onda ode nekam di je ne vidim i vrati se za par sekundi s osmjehom od uha do uha i sasvim nedužno započne razgovor na neku drugu temu. Priznaje "poraz", ali sve će napraviti da spasi obraz i da ne bude da se izvrnula na leđa čim sam rekla "lezi"

Kroz cijelo njeno odrastanje pažljivo odmjeravam kad ću reći NE.
Pošto su NE-ovi razmjerno rijetki (radije pribjegavam skretanju pažnje, pogotova kad je bila malena), u velikoj većini slučajeva kažem i stojim iza toga kano klisurina, što god ona izvodila da promijeni to u DA. I odgovorno tvrdim da me nikad, ali baš nikad nije histerijom natjerala na paničan uzmak. Što ne znači da se ona sasvim odrekla metode i da jednom ne bude uspjela

Ali, osjećam da je važno reći kako s vremena na vrijeme i pogriješim i nije mi bed promijeniti mišljenje ako skužim da sam se zaletila, da tu konkretnu bitku nije vrijedno voditi. Mislim da je i to potrebna i korisna lekcija za dijete - mama nije savršena i nepogrešiva, mama se isto zna zatvrdoglaviti oko gluposti ali je mama dovoljno velika da prepozna što radi krivo i to ispravi. Želim da Leona nauči da je normalno da smo svi povremeno u krivu ida nitko nikome ne smije biti vrhunaravni, nedodirljivi autoritet samo zato što mu se ta titula jako sviđa

[clumsy mom]

Prvo OT:

Npr. hoće da crta flomasterima i ja kažem ne jer piše po nogama i rukama a treba da idemo kod doktora i ne mogu da je kupam. Ali ona toliko zapne da je na kraju pustim i posle je brišem

Zašto je brišeš? Jel doktori zabranjuju flomastere? Moj Matija redovno ide 'doteran' kod dokora, u park, na rođendane...Dete crta, malo po papiru a malo po rukama i šta s tim? A znam puno mama koje dižu strahovitu tenziju oko tih flomića kao da te šare ostaju na koži barem kao privremena tetovaža. A kad smo već kod tetovaža, one gluposti zvane tetovaže koje se dobijaju uz neke slatkiše bez problema dozvoljavaju deci - znači kod pedice ću sresti 10-oro dece sa ukupno 50-tak izlepljenih 'tetovaža' ali će zato samo moj sin biti ispisan flomasterima :/

A sad vezano za temu:

Ja odgajam blizance ( bez ičije pomoći pa ni muževe). Uspela sam da preživim sa dva naporna jednogodišnjaka, pa dva nemoguća dvogodišnjaka, pa dva tvrdoglava trogodišnjaka i stan mi nije ruiniran, stvari mi nisu uništene, moji živci nisu istanjeni a NE i dalje čuvamo samo za jako jako jako bitne stvari. Važno je samo odrediti šta nam je to jako jako jako bitno i prema tome se voditi.

Da pojasnim:

-jako jako jako mi je bitno da daju ruku u prometu, da se ne veru po prozorima i balkonu, da ne bacaju stvari po kući (tj. da ne gađaju jedan drugog i lome stakla po stanu), da se ne petljau oko struje i da se ne igraju vratima.

- Sve ostalo mi je manje bitni ili skroz nebitno i razgovorom objašnjavam zašto se nešto danas ne može a juče se moglo (recimo skretanje sa uobičajene staze kojom idemo do vrtića i svraćanje u park da se potraži šišarka). Moram priznati da se nas troje skoro uvek uspešno dogovorimo oko nekih 'skretanja sa puta'. Mali broj nuspešnih dogovora uvek je posledica gladi, neispavanosti i umora.

[kloklo]

Clumsy :D

[maria71]

znam reci ne, i to bez griznje savjesti

kao što i on meni kaže


......pa se nađemo na pola puta

[ana.m]

znam reci ne, i to bez griznje savjesti

kao što i on meni kaže


......pa se nađemo na pola puta

Isto tako...
Uopće ne želim ni zamišljati kako je onim roditeljima koji djeci ne znaju reći NE!
Vjerojatno kada jednoga dana uđu u pubertet, a roditelji im recimo zabrane izlazak, dijete im zalupi vratima pred nosom i ode van. :/

[Trina]

Naravno da znam reći ne. Bilo bi zanimljivo da ne znam
Ali to moje NE odnosi se na naša pravila, na one stvari koje se ne smiju, ne na biranje puta kojim negdje idemo i slične gluposti. Otvorena sam kompromisima, dogovorima i njihovom sudjelovanju u puno odluka ali granica uvijek postoji. Djeca su djeca, roditelj je roditelj

[babyboys]

[quote="maria71"]

znam reci ne, i to bez griznje savjesti

Ja t. dopuštam da kaže ne, i tu je ravnopravan, jer poštujem činjenicu da nešto neće, ne želi ili ne može, baš kao i ja.
U većini slučajeva ima pravo izbora, ali ne u stvarima koje su bitne.
I ne smatram da mu time narušavam dostojanstvo ili uskraćujem mogućnost da se razvija kao osoba.

J. ima dvije godine i NE je odgovor na ama baš svako pitanje i on NIJE ravnopravan, tek to uči biti.
Ako mu ja ne budem znala reći ne i ograničiti ga u nekim stvarima, postat će MANIPULATIVAN, a ne RAVNOPRAVAN , a to je nedopustivo