ajmo o tome. mene često muči što dozvoliti juraju - koliko visoko da se penje na drvo (najnovija zanimacijaseni prvotno napisa
), s kolike visine pustiti ga da skače, koliko daleko pustiti ga da pliva, koliko brzo da vozi biciklu i sl.
inače je dosta oprezan, i mislim da mu samo štetim kad paničarim (da ne bude bilo zabune, nisam ni blizu ovih iz uvodnog posta), ali ne mogu si pomoći kad ga vidim na vrhu stabla :shock:
uf, koji put mi se sami crni scenariji vrte po glavi, ali borim se protiv sebe jer mislim je već u par navrata dokazao da je sasvim kompetentan što se tiče nekih opasnih radnji. a koji put mislim da je i bolje da ga nemam na oku jer onda samo paničarim.
na skijanju mi je bolje da ne skijam s njim, ali stvarno - ja se maknem i pustim mm-a - stalno mi se čini da će ga netko pokupiti, srušiti, da ide prebrzo, presporo.
mm je skroz drukčiji - on je stava - a šta mu se može desiti, najgore - može slomiti ruku.
koliko svojoj malo starijoj djeci dozvoljavate da se penju visoko na stablo (u slučaju da ste im u blizini), da krenemo od početka?
 |
|||
Odgovori s citatom