Ma imaju i moji lutke i kolica, plastične sudove, vojsku plišanaca koji nam ne služe za ukras već su aktivni učesnici skoro svake igre...Imamo doduše i autiće i kamione koji ih baš i ne zanimaju previše ukoliko nisu uskostručno vezani za pojedina zanimanja (vatrogasci, policajci, hitna pomoć, bager...) ali najčešće se hvataju za olovku ili za plastelin i kockice. Valjda ja ne umem da osmislim dobru igru sa autima ili ActionMan-om jer mi više leži uloga mame ili učiteljice pa su nam zajedničke igre uglavnom tog tipa. Sad počinju da ih zanimaju i zadačići u časopisima, domine, memorije i prosto imam utisak da nam ponestaje vremena za 'muške' igrarije

Mislim da je оvde glavni problem činjenica da je tata jako malo sa nama. Ima tu dosta i pozitivnih i negativnih posledica ali mi ova deluje kao najjača. Konkretno, želim da čujem da se to može ispraviti malo češćim druženjima sa tatom ili malo starijim dečacima (u vrtiću se najčešće igraju sa devojčicama jer su im igre mirnije, imaju dve drugarice u komšiluku, dve tete, mamu, babe, strinu, sestru...gde god da se okreneš ženskadija).

Da se razumemo, volim ja što su oni više nalik devojčicama što se tiče ponašanja i interesovanja ali odskaču od društva u kome odrastaju i ponekad poželim da su malo više pravi dečaci a malo manje 'mamine maze'. Brzo će doći vreme za polazak u školu a znam dobro kako takvi kao Matija prolaze kad ih u sendvič uhvati prava muška rulja iz odeljenja