Kakva su vam iskustva sa laganjem kod dece od 5,6 godina? Naime, primetila sam da starija devojcica , doduse retko, ume da slaze u situacijama kada misli da ce na taj nacin izbeci odgovornost za neko svoje (ne)delo. Mi uporno objasnjavamo da nikada nece biti kaznjena ako iskreno kaze sta se desilo, da iz svake situacije postoji izlaz i da samo treba otvoreno razgovarati o svemu...
Da li je to normalna faza i kako se ponasati u trenucima kada shvatimo da izbegava istinu? Kada joj se skrene paznja da ne govori istinu, veoma se rastuzi, rasplace i deluje vrlo potisteno. Da li , dakle, insistirati na "isterivanju pravde" ili ipak biti malo blazi? Btw, pre neki dan sam ostala bas iznenadjena sto me je prijateljicin sincic glatko slagao u odgovoru na pitanje da li je mama kod kuce, a ona se na to samo nasmejala i to protumacila kao anegdotu. Puno sam razmisljala o poruci koju na taj nacin salje detetu. I dalje mislim da je to pogresno, ali ipak mi ostaje nedoumica u vezi sa stavom prema mom detetu. Kako se vi postavljate u ovakvim momentima?