ma kakvi kucanski poslovi, stan mi izgleda ko da je bomba pala

zorana, jezim se jer vec sada taj njen karakter izvlaci iz mene one najgore stvari. bojim se sta ce biti ako mi pocne na sve govoriti ne, necu itd. zivci su mi tanki, ovo soliranje s klincima je uzelo danak (ipak sam ja dijete s potisnutom agresijom, odgojeno na cestim i jakim batinama i jos cescim ponizavanjima). s tim da je mali (osim sto je nespavac od rodenja) bio pjesma, a i s njim sam gubila zivce.

nekak bi se htjela odmoriti od nje, bar na kratko, a nitko od mojih se nece s njom puno baviti jer stalno vristi. naravno, moze ju smiriti jedino moja sisa

nadam se da spas dolazi s dohranom :ceznutljivi pogled u blisku buducnost:. :/

evo, probudila se vec 4 put otkad sam ju stavila spavati u pola 8