ja sam kod traume sa svog prvog poroda bila ljuta prvenstveno na sebe--ipak sam ja bila ta koja im je dozvoljavala da mi rade stvari koje su radili. tako da razumijem sto loryblue pise, a razumijem i ostale mmmm:

rane sam zalijecila tek na drugom porodu (kucni). oprostila sebi, automatski i njima.

kasnije cu vidjeti. trenutno mi se cini da sam dovoljno podfutrana da odem u bolnicu, jer mislim da bi uspjela dobiti porod kakav zelim, ali nikad se ne zna. mislim da bi bila vise u stanju boriti se za prava rodilje kao pratnja.

aha, btw nisam trudna, razmisljam unaprijed