Ajme, u svemu nalazim svoju mlađu, a najviše me užasava da to nikad ne prestaje..
Jutros je pola sata buljila ispred sebe prije nego se počela oblačiti. Ne sluša ništa (nas kod kuće).
Borba za prat ruke, za spremat igračke (sve na "ucjene"), za obuvat šlape; prkos i tvrdoglavost do neba. Ako je nemam u vidu 15 min, već je u nekom kvaru, i svaki put obeća da neće više, ali evo je opet, čak i isti dan..
U vrtiću sasvim drugačije dijete-sve sluša.

Ja stvarno jedva čekam da postane bar mrvu lakše, živci su mi pri kraju.