vitica ovi stihovi su tako divni i tako tužni...
u isto vrijeme mi se oči pune suzama i srce puni ljubavlju...
mamice sve vas
 |
|||
|
|
|||
vitica ovi stihovi su tako divni i tako tužni...
u isto vrijeme mi se oči pune suzama i srce puni ljubavlju...
mamice sve vas
Roza, Snješka, Andjelak, Bzara i ostale mamiceveliki!
Srećom da imamo jedna drugu i ovo mjesto naših misli i osjećaja, gdje nam bar malo bude lakše...
Isabel
ja ne mogu vjerovati da si ti već 17.tjedan! :shock: kad prije! a vrijeme leti...
Noa mi je divno ime
znam i curice i dečke koji se zovu Noa, jel vi znate šta se krije kod vaše zvjezdice?
cure moje, oko mene toliko trudnih žena! tek mjesec i pol dana traje ova godina, a ja već znam za tri trudnoće! najgore mi je što mi je susjeda trudna ( mi smo samo 3 stana u zgradi ), i treba roditi taman kad sam ja prošle godine trebala roditi Matka
sretna sam zbog njih, ali malo-malo pa me presiječe da će mi njihovo dijetešce biti stalno podsjetnik da ja svoje nemam, da će me po noći buditi plač tuđe bebe, i sve mi je to baš tužno...
obje obitelji koje žive s nama u zgradi imaju već po dvoje djece od 9 i 5 godina, tako da pojma nisam imala da će netko od njih ići na 3. dijete!
nisam u bedu zato što još ipak ima 8 mjeseci do tog trenutka, ali malo-malo pa se sjetim, pa mi baš nekako dođe teško...
znam da me vi kužite...
Bzara draga
Najgori su mi momenti kad moram izaći sama. Užasno se osječam, plačem dok vozim i ne mogu se baš suočavat s tim vanjskim svijetom. Jedino kad sam Ok je kad sam doma, radim i mm je samnom. Onda kad i zaplačem, on me stisne čvrsto i sve je nekako lakše. A vanka sam sama i čopi me ubitačna tuga.
Evo sad kuham ručak, plačem i tipkam...multipraktik
Ali imam vas, i to mi je neki moj bijeg
Isabel
Bzara haha.. tebi izgleda ful brzo, kao i svima, a meni prolazi stoljećima... kak je vrijeme relativno, ha?
I da, uzeli smo sa zadrškom, ali doc je na zadnjem pregledu rekao da izgleda da nam je zvjezdica curica :D. Mi smo happy do neba, a i ja bi radi traume i našeg anđela sad htjela da je sve obrnuto. Ah, glupo, linija manjeg otpora, kad ne znam da li se i s kim borim, pa me strah svega. Pouzdam se u glupe stvarčice tipa "cure su otpornije, jače..."...
Znam kako te pogađaju druge trudnoće. Ja i sad, kao trudnica, sam luda kad odem u recimo neki shopping centar i svaka druga trbuhom do zuba. Ne znam ni sama zašto, valjda mi je to ostalo od doba borbe s neplodnošću, i perioda nakon poroda
Kao što sam pisala, ja sam bila sa još 3 cure u ulici trudna, sve tri sad šeću svoje, guraju kolica osim mene
A i još svakodnevno šećem peseke svoje, pa neminovno da ih moram sresti... Mislim, naravno da nisu one ništa krive, kao ni sve trudnice koje vidimo, ali mene boli...
Ne želim ispasti nezahvalna ili bilo što takvo, neopisivo sam sretna zbog svoje zvjezdice :D koju sad nosim ispod svog
Još ju nisam osjetila, i sad me već polako frka, jer maloga nikako nisam osjećala - jako rijetko i slabo i tako sve do kraja, pa me sad već strah da tako bebu opet neću osjećati...
Ma bezveze, uživam u svakom trenutku i nadam se najboljem :D !
Roza iako ti to svi govore pa je
Scvim mamama dajem najveću moguću podršku i vjetar u leđa, jer koliko god ružno zvučalo i kako god bilo teško, nova trudnoća je nova trudnoća, s njom je neopisivo lakše, moramo krenuti dalje i biti jednom mama i tata živim i zdravim bebuškama, jer smo za to stvoreni!
I meni je Noa nešto posebno...
U prvoj trudnoći, dugo željenoj i očekivanoj, imali smo valjda 10tak imena za svaki spol. MM-u je za dečka bio favorit Eric, a za curu Elena, dok sam ja imala više favorita, između gornjih bila je i Noa - ali samo za curicu.
Kad smo saznali da nosim dečkića, sve je nekako išlo prema Ericu, a dvoumili smo se s Lucasom.
Našu bebicu nismo zvali imenom dok god sam bila trudna, ne znam, uvijek smo ga zvali sinek, beba, mrvca, anđelek, mišić... Otkako smo ga izgubili
Jedino što me držalo na životu bila je snaga MM i njegovo ustrajanje da ne odustanemo, te pomisao na novu nadu, novu sreću, novu šansu - novu trudnoću.
Kad smo se vraćali iz bolnice, bezveze sam imala u glavi ime Noa koje u meni budi simbol slamke spasa, nadu, život, dobrotu, i ljubav i sva u suzama jedva sam potiho izustila MM da li se slaže da, ako ikad bude curica, nazovemo ju Noa. On je odlučno potvrdio da, sa suzama u očima i bio presretan jer je u tom trenutku po prvi puta vidio da ne tonem još dublje i da ipak ne odustajem i ne predajem se tuzi i boli...
Par tjedana nakon, pitala sam ga da ako ćemo ikada imati dečka, da li bi htio da ga nazovemo Eric kako smo i planirali za našeg prvog sineka :sad: koji nam je postao anđeo, i bila uvjerena kako neće htjeti, a on je samo tužnjikavo i odlučno ponovno rekao da.
Kad smo saznali da nam je naša zvjezdica vjerojatno curica :D, opet u suzama samo sam prozborila - naša Noa
Kako ćemo ju na kraju nazvati nismao 100% sigurni, ima tu još favorita: Elena, Erica, Nola, Nora, Lena... ali kako mi je Noa zapisana u srcu i toliko mi znači ime, nekako me podsjeća na našeg voljenog izgubljenog sina, a onda opet i na novu nadu, mislim da će biti NOA
Samo da nam bude živa i zdrava :D!
Oprostite na malo OT, ali htjela sam s vama podijeliti našu priču o imenima...
Isabel
imate predivno ime za predivnu curicu, i sigurna sam da će ona doći svojim roditeljima, zato što gore ima malog princa koji pazi na svoju sekicu i čuva svoju mamu i tatu
Rozica
tu ćemo mi biti jedna za drugu uvijek! i jednog dana kad sve postanemo mame i dalje ćemo imati ovaj mali dio Rode gdje će naši anđelčići uvijek živjeti...
Joj cure...UVIJEK ME RASPLAČETE!!!
Isabel, Noa mi je predivno
Bzara
Ah...idem spavat, laku noć vam mamice, i laka noć svim našim anđelima, največim ljubavima.
Drage mamice,
čitam vas i tako se prepoznajem...meni jako teško padaju trudnoće mojih prijateljica, najtužnije mi je bilo kad sam ja pred Božić rodila svoju bebicu, a za Novu godinu moja kuma javi da je trudna. I sretna sam zbog nje jer su dugo pokušavali i želim im svu sreću, ali meni je bilo koma. Rodila je curicu i zove se kao naša
Isto tako mi je bilo strašno, na dan kad su drugi kumovi imali krstitke, mi smo imali misu zadušnicu.
Onda smo imali fazu kod kuće kad je Mišica naša izmislila priču da ima sestricu, jako je mala, ne zna pričat, nosi pelene i ima crnu kosicu. Sama od sebe, zasad joj nismo ništa govorili. I znala je u vrtiću to pričat, i po vani...pa onda pogledi, ko da sam čudakinja. Stvarno mi se srce kidalo
Jako, jako želim ponovo biti trudna.
Šaljem vam puse i molim za bebice
Isabel
Svima vam saljem veliki
Cure, joj srce i se stisne, tako mi je drago što vas imam
Vitica o bože, stvarno ružne koincidencije, a i ljudi znaju nekada biti netaktični, a boli ko vrag... Da imaju baš isto ime :/ , da baš na dan mise imaju krstitke...
Mene boli i ja se jako odvajam od takvih ljudi, nehotično. Moja kuma je slično netaktična, i moram priznati da mi je sve manje i manje u srcu
Od
puno mojih friendica je rodilo između mojih trudnoća, za vrijeme druge trudnoće, i sada nakon trudnoće... puno ih ima djecu, i trudim se kad smo zajedno da ne dajem do znanja koliko sam sretna zbog njih a u isto vrijeme užasno tužna! sve odreda su mi slale redovno mms kako izgledaju bebice njihove! ja se svaki put rastužim kad primim od neke svoje prijateljice mms dječice, ne zato što sam ljubomorna na njih već zato što imam osjećaj da u toj sreći izbije onaj "sebični" osjećaj i ni malo ne razmišaljaju kako je meni u tom trenutku...
volim svoje cure, ali mi je neshvatljivo kad od cura koje jesu mame ne dobijem niti malo razumijevanja za situaciju u kojoj se nalazim...
užasno mi je bila tužna jedna situacija... sjedili smo MM i ja na kavi sa 2 para koji imaju djecu! i to male bebice koje su se obje rodile nekako kad se trebao roditi moj Matko... obje znaju što mi se dogodilo i to jako dobro... prepričavale su svoje porode, boravak u bolnici, itd.
baš sam se osjećala grozno, što da ja kažem na to sve.. da ispričam kako je izgledao moj boravak u bolnici... užas!
ali takve situacije su nešto s čim se mi mame anđela moramo naučiti nositi i boriti ako želimo ostati normalne!
sve vas puno
Puno ljudi je uz nas, i zaista vjerujem da nitko ne misli ništa loše, ali to je ono što sam već puno puta rekla: da samo majka koja doživi gubitak djeteta može istinski razumijeti.
Nitko ne voli pričati o ružnim i tužnim stvarima, ali i to je život. Meni ponekad treba razgovor o tome, ne želim zaboravljat, i baš kako što piše u onim tekstovima za samopomoć, ne želim tugovati u tišini. Nažalost ima tako malo pravih slušača.
E to i meni nikako nije jasno, i ide mi na živce da smo mi (MM i ja) UVIJEK turbo obzirni prema ljudima, fer i pošteni, i onda me oni kojima sam okružena i kojima bi trebalo biti kristalno jasno što reći i kako se ponašati, totalno razočaraju i povrijede. Baš taj sebični hvalospjev kojim ne vide dalje od prsta pred nosombzara prvotno napisa
zato što imam osjećaj da u toj sreći izbije onaj "sebični" osjećaj i ni malo ne razmišaljaju kako je meni u tom trenutku...
volim svoje cure, ali mi je neshvatljivo kad od cura koje jesu mame ne dobijem niti malo razumijevanja za situaciju u kojoj se nalazim......
Trebaš biti IDIOT da uporno roditeljima par tjedna nakon poroda njihove umrle bebice
Pa daj zamislite koji moron!!
Eto, to je recimo meni i MM-u priredila moja kuma (koja je btw imala spontani godinu prije i to ju je "ubilo", pa je moje čuđenje još veće) na njegovom rođendanu
Ima tu još bisera s strane mojih kumova, također taj isti dan: recimo uporno pitanje opet mene i MM-a da li sam opet trudna, a znaju SVE o našem problemu neplodnosti, koliko nam je teško zatrudniti i kako se s tim borimo 2 god. Eto, nemam riječi!
Ja sam stvarno nekako isfiltrirala prijateljice jer su neke sličnim ispadima, ponašanjem, i "neprisustvom" kad sam ih najviše trebala jednostavno ispale iz moje životne priče. Možda zvući grubo, ali meni je uvijek bilo bolje imati par pravih prijatelja nego puno nikakvih...
Zato su mi neki na koje nisam ni računala ispali
Uf, na to se mogu i danas nadovezat.
Frendovi su dobili curicu preksinoč. Jučer smo dobili ogromnu sliku na mail, mala preslatka bebica, trebala je bit rođena kad i moji sinovi
Danas sam poslala mail u upravu Roda...raspitala sam se ima li ikakve šanse da se oformi grupa potpore za roditelje koji su izgubili bebu u trudnoči ili nedugo nakon poroda. Nekako se nadam da če mi odogovrit pozitivno, jer sam zaista voljna volontirati u tu svrhu. Držte fige! Pa se možda i upoznamo sve
Idem spavat, do sad radila ko manijak. Kiss
Totalno netaktično i sebično! Znam da nije rješenje bježati od svake bebe, svakog roditelja, svake trudnice, ali malo razumijevanja, suosjećanja i vremena u svemu tome nebi škodilo.Frendovi su dobili curicu preksinoč. Jučer smo dobili ogromnu sliku na mail, mala preslatka bebica, trebala je bit rođena kad i moji sinovi
Odlična ideja :D i inicijativa! Svaka čast, bravo draga...Danas sam poslala mail u upravu Roda...raspitala sam se ima li ikakve šanse da se oformi grupa potpore za roditelje koji su izgubili bebu u trudnoči ili nedugo nakon poroda. Nekako se nadam da če mi odogovrit pozitivno, jer sam zaista voljna volontirati u tu svrhu. Držte fige! Pa se možda i upoznamo sve
Svakako sam za volonterstvo i potporu, a najviše me veseli mogućnost da se i upoznamo
RozaGroza Drzim fige! Bilo i divno da imamo takvu grupu!
Htjela sam nesto reci u vezi ovih novopecenih "sebicnih" roditelja koji nama koje nosimo svoj teski kriz pokazuju svoje slike predivnih bebica.
Po meni je bitan nacin, meni je frendica isto tako poslala sliku svoje curice ali je ispod napisala "vidi sto i tebe ceka kad dode vrijeme" I meni je to bilo predivno, jesam isplakala more ali se i probudila nova nada.
Jer, da se svima nama nije dogodilo ono sto, nazalost, je ni mi nebi imale toliko razumjevanja za one kojima se to dogodilo. Ja iskreno priznajem da nisam nikad ni slutila koliko je to tesko i kakav je to osjecaj praznine sve dok, eto, nisam iskusila na svojoj kozi.
I s jedne strane, ma koliko ce ovo sad ruzno zvucati, drago mi je da se to dogodilo s prvim djetetom, jer nisam imala pojma sta me ceka, uopce mi nije bilo jasno sta se dogada, kud moram ic, sta moram radit i sta ce se dogodit, nisam imala pojma kako bi porod trebo izgledat tj. kakav je osjecaj primit malo uplakano bice kozu na kozu...
Tek kad sam rodila Svena shvatila sam sta sam izgubila al onda je vec bilo gotovo, Sven je popunio onu prazninu u srcu i vise nije bilo mjesta tuzi.
Rozica pa to je divno! :DDanas sam poslala mail u upravu Roda...raspitala sam se ima li ikakve šanse da se oformi grupa potpore za roditelje koji su izgubili bebu u trudnoči ili nedugo nakon poroda. Nekako se nadam da če mi odogovrit pozitivno, jer sam zaista voljna volontirati u tu svrhu. Držte fige! Pa se možda i upoznamo sve
iskreno se nadam da će pozitvno odgovoriti! joj što bi bilo divno da se sve upoznamo!
Koksy, apsolutno se slažem s tobom da je bitan način! tvoji prijatelji su na jedan divan i pun razumijevanja način pokazali vam koliko su uz vas u takvim trenutcima!
ne mogu reći ni da ja imam samo ružna iskustva! npr. jedna moja frindica kojoj je termin bio svega tjedan dana poslije mog, kad je rodila poslala mi je poruku da je rodila sinčića i da bi jako voljela da ga dođem vidjeti ali neka si uzmem dovoljno vremena i da neće navaljivati neka dođem kad sam spremna! kad sam došla kod nje nije bilo onoga : ajd ga malo primi, ajd malo guraj kolica... mene to jako baci u bed, i onda kad dođem kući pa vidim svoja kolica koja sada već imaju 2 godine, onako zamotana u najlone, pa krevetić prekrivan dekom da se ne praši...
mislim da je Isabel u pravu kad kaže da kada čovjek prođe ovako nešto ružno ljudi u našem životu se počnu filtrirati i ostanu nam samo oni pravi istinski prijatelji...
svim curkama
Radim.
U poslijenje vrijeme mi se stalno vrte teme po glavi: plodni dani, testovi za trudnoću, trudnoća, porod, bebe.. STALNO, ko opsjednuta sam. Mislim da pretjerujem. Nemojte mi samo reći opusti se.. (ne mogu!)
Već je bila negdje tema: Kako prihvaćamo trudnoće koje nas okružuju.. Nisam pisala na tu temu (ja bar mislim), ali ja nekako kočim kad treba uopće i spoznati da je neka cura koju poznam trudna ili rodila. Ostajem bez komentara. K'o da progutam knedlu i nekako to ostavim u podsvjesti, ne osvjestim tu spoznaju do kraja. Ne mogu reći ni da mi nije drago.. Ne znam jel me razumijete. Nekako ni malim bebama se ne mogu približiti.. ne znam.
Danas je moja najbolja prijateljica objavila da je trudna (3), osvjestila sam tu spoznaju odmah i u cijelosti i supersretna sam zbog nje
:D
Pusa svima
koksy
cure, mogu vam se pridružit? I ja sam postala mama malog anđela prije mjesec dana, i od tada stalno visim po internetu i tražim žene sa sličnim iskustvom i mogu reć PUNO I PREVIŠE NAS JE !!!!
Ja sam imala urednu trudnoću, vodila je na 3 razl mjesta. Bebica super, extra živahna, srce kuca savršeno. Ma bolje nije moglo. 9 dana prije termina puko vodenjak i mi u bolnicu. Krenulo je prirodno. Lagani trudovi, otvorena 7 cm, doktor kaže, brzo ćete vi, ali kako mi bebica nije sjela u zdjelicu, pupčana vrpca je pala ispred glavice i morali su me hitno na carski jer bi inače ostala bez kisika. Nakon buđenja poslije carskog rekli su mi zdrava curica 4010, 53 duga apg 9/9. Ja presretna. Toliko smo se svi veselili toj curici jer sve oko mene dečkići, nikako da se rode te curice, i evo je. Naše sunce. Dva sata nakon te sretne vjesti, evo dolazi mi pedijatar i kaže da srce naše bebe ne prima dovoljno kisika, da plavi i da je moraju premjestit u drugu bolnicu. Donesli su mi je, stavili u naručje, uspjela sam joj vidjet samo lice jer je bila sva zamotana. Podragala sam joj ručicu, poljubila je rekla da je najljepše biće na svijetu da je puno volimo i neka ne brine, da će sve bit u redu, da je čekam.. Ali tada nisam znala da je to i zbogom... Bilo je to naših 15 sekundi koje nikad neću zaboravit i zahvalna sam Bogu i doktorima na njima. Tri dana kasnije, naša ljubav dobila je krila. Bilo je to najbolnije iskustvo u mom životu... Tolike nade, planovi, toliko... a nje više nema. Koksy je rekla da joj je drago da se to desilo s prvim djetetom, a ja mogu reć da kad se već moralo desit, radije ću da je drugo djete. Sin mi ima 20 mjeseci, još traži puno pažnje i nemam vremena za depresiju. Prve dane kad sam zaplakali pred njim i on je počeo plakat i gledao me tužnim okicama, jer je mislio da je nešto skrivio i rekla sam si da neću više. On je stašno živahan, ko struja i stalno moram trčat za njim. Mamina sreća.
Da sam bar i nju mogla rodit prirodno, sada svaki puta kad se tuširam rez me podsjeća da je bila tu,a sada je više nema.
Kad malo vrtim film unatrag, primjećujem koliko smo se mm i ja promjenili. Puno toga, pa čak i nas, smo uzimali zdravo za gotovo, zabrinjavali smo se glupostima i tuđim problemima. Ne više. Bitni smo mi i naša sreća. A ono bitno u svemu tome je da sam ja dobro i kako kaže gin, plodna i idemo dalje. Čekat ćemo da prođe 6 mj i krenut dalje. Više od toliko ne želim čekat jer želim popunit tu ogromnu prazninu.
Hvala vam na ovom postu, žao mi je zbog svih vas, i nadam se da nije problem što sam ispričala svoju priču. Ali kao što znate, oni koji to nisu iskusili (ne daj im Bože) neznaju kako nam je, a vi me kapite.
Hvala
Uh Tamagoči
Imaš super stav, i tvog malog dragog dečkića koji te treba i koji če te izvuč iz ovog
Šaljem ti veliki zagrljaj i tu smo...piši kad god i što god...
Danas Petak 13...nadala sam se nekakavoj cigli po glavi il nečemu, al ništa...totalno razočaranje!
Javile su mi se cure iz Rode, i sviđa im se ideja, o tome su čak razmišljale pred nekoliko godina, i govore ako ima nas voljnih da oformimo grupu da su one ZA. Nači ču se sa njima čim dođem u Zagreb (za 10ak dana).
Idem cure moje, plačem več satima, najrađe bi da me nema.
Ljubim vas sve.
Tamagoči
uvijek mi je iznova teško kad moram nekom poželjeti dobro došlicu...
draga moja, ovdje možeš pisati koliko želiš i što želiš, i sve te razumijemo!
mislim da je dobro što imaš kod kuće jedno malo dijetešce kojem si potrebna i koji ne želi gledati svoju mamicu tužnu! on će iskopati iz tebe osmijeh kada misliš da je to nemoguće!
ja sam imala 3 godine kada je moja mama zgubila sestricu! bila je pred porodom, odjednom je sve krenulo krivo! bebica je umrla prije nego što je rodila, ali imala je velikih problema sa kralježnicom, i ne bi preživjela! mama mi kaže da sam joj ja bila spas u tom trenutku, jer se morala posvetiti meni, i jednostavno nije imala vremena za tugu!
Rozica
divno za vijesti!
draga plači kad god ti se plače, izbaci sve iz sebe, mi smo tu za tebe!
svim curama velika
tamagoči, RozaGroza
i danas svima puno ljubavi
I ja vam šaljem svima V E L I K I poljubac za Valentinovo i puno ljubavi
Drage mamice, evo ja sam jučer imala jedan težak dan. Umro je moj šef i prijatelj. Baš sam tužna, a i zbog našeg gubitka te mi stvari još teže padaju.
Draga Tamagoči, primi moju iskrenu sućut zbog gubitka vaše djevojčice. I da, tako nas je puno
Roza, super za grupu :D . Ja sam apsolutno za akciju, rado ću pomoć šta god treba.
Svima želim puno
tamagoči, iskrena sucut!
cure saljem vam veliki
cure, hvala vam na svemu. Lijepo je imat mjesto di te razumiju, i di nema suvišnih i glupih komentara tipa: mene je muž prevario i sad je pitanje ča će bit s nama, tako da točno znam kako se osjećaš ili nemoj plakat imat ćete vi još bebica. Da imat ćemo, ali nikad više našu curicu. Kad bi se ljudi bar mogli suzdržat i reć jednostavno : žao mi je. Zlata bi vrijedili. A često se nađem u situaciji kada me ljudi sretnu, neznaju ča reć, samo ča ne počnu plakat i onda sam ja ta koja ih hrabri, i tješi da je sve u redu, da se držimo, da smo to prihvatili i krenuli dalje.... pokušavan im na sve načine pomoć da ih izvučem da ne zaglibe kada me pokušavaju tješit.
Neću više o tuzi, curke Sretno Valentinovo i da sve budete sretne i dobijete poklončiće kao i ja. Ili bar večericu, rusku ružu, sat, auto, kuću,... ili ono ča većina nas želi +
najdraže moje,
svima vam želim Sretno Valentinovo
provedite ga u toplom zagrljaju svog najdražeg ...
sve vas
dobro jutro, drage moje
iza mene baš neka ružna noć! prvo sam se sinoć posvađala s mužem!
ali ta svađa je sam otvorila pandorinu kutiju, otišla sam spavati i suze su samo išle iz mene! zbog svega, zbog onoga što je bilo, zbog svega što se promijenilo, zbog toga što stvari više nikada neće biti kao što su bile prije... baš me uhvatilo! plakala sam od negdje ponoći pa do 5 ujutro (sad me glava boli za poluditi).
moj Koko kad me vidio kak plačem popeo se k meni na krevet i lizao suze, cvilio i na kraju zaspao pored mene tak da je šapice stavio na mene, kao da me čuva
nevjerovatni su ti psići!
sad sam dobro, osim glave! mislim da mi je baš trebala takva noć, jer sam osjećala kako se to već dulje nakuplja u meni, pa je jednom moralo eksplodirati!
Kaća, neću ti reći opusti se,
već ću ti poslati milijun ~~~~~~~~~~~
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
da sav trud brzo urodi plodom!
Tamagoči, Rozica, Isabel, Koksy, vitica, lilium, Kaća, i sve ostale hrabre i jake žene, sve vas
Tamagoći moja iskrena sućut
Uh Bzara, ima takvih dana i noći, kad jednostavno "all hell's gone loose" kako bi se reklo...i onda se sve poklopi, i svađe s muževima, i tuga, jad, misliš da če ič samo lošije......
Ali svi mi imamo takve dane, i opet sve bude OK nakon toga. A mislim i da to nešto kola zrakom, ja sam plakala jučer cijeli dan...jednostavno sjedala za kompom, radila i plakala, i naravno vrtila Pictures of you od Cure-a jedno 50 puta. Mm se više i ne obazire previše, prihvatio je da je to ono što moram i trebam...
A Koko ti je presladak
Meni je najfascinantnije bilo, moja Rozi je prava beba, još nema ni 2 godine, i stalno skače na nas, grize, laje...a ono prava đukela
Sad opet skače
Ljubim vas sve i evo vam nešto da se malo rastopite
http://www.youtube.com/watch?v=Nnjkb4q6FKU
bzara,
nadam se da je krenulo na bolje, ponekada se stvari naprosto poklope i bitno je da sve sto treba izadje van da mozemo ici dalje, a svi praznici i raznorazni posebni dani kada se ocekuje da smo dobro, nasmijano... su pravi izazovi (nikada nisam osobito voljela takve dane, no od kad su mi se poceli desavati pobacaji sam posebno na njih osjetljiva) Vec sam se pomirila da to tako mora biti, kako jedna poslovica kaze "No rain, no rainbows"
RozaGroza
Kucni ljubimci su zakon, mi nemamo psa nego macka, vrlo je originalan u svojim idejama, toliko puta nas oraspolozi i nasmije i bez nega bi sve bilo puuuuno teze.
Svima vam saljem veliku
lilium, Rozica
poslije kiše dolazi duga, jel tako... tako i meni danas! sve je danas drugačije, osjećam se bolje!
jedino sam jako umorna, i bolucka me glava cijeli dan, ali sve je to podnošljivo!
kućni ljubimci, melem za ovakve trenutke! baš sam skužila da skore sve imamo nekoga od ljubimaca!
šaljem vam veeeeeeeliku
ja živim u stanu i imam malog klinca pa nemam kućnog ljubimca... osim... ako se muževi ne uklapaju u taj profil?!
Pa možda se i uklapaju, ali ne u ljubimce, možda samo u život... I ne od TM nego od MM.
Krivi napis, mislila sam reći da svog M smatram za ljubimca. Imamo i psa ali on je tepih i inventar više.
Tamagoči žao mi je zbog gubitka bebe.
gledam TV i pjeva Oliver : Moj lipi anđele. Obožavam njegove pjesme, a ova mi je od uvijek bila super, i sada je, ali je ne mogu više slušat bez suza, taj refren :
...moj lipi anđele, pogledaj u mene.
Ako nas tužne jutrom probude, ja čuvam osmjeh za tebe...
Treba vremena da potrošiš suze, ja ih nemam više. Ponekad mi se i plače, ali suza više nema. Rana će zacjeliti, i ostat će malo ljepše uspomene. Kao što sam već rekla, misli na lijepe trenutke u trudnoći, i na ono što vas dvije jeste radile zajedno, a ne na gubitak. Iako se sada još čini rano i teško ti je to i zamisliti naći ćeš s vremenom u sebi ono nešto, zbog čega će ti biti lakše.
Upravo sam i ja čula istu pjesmu - prije mi je imala potpuno drugo značenje, ali sada... evo i dok pišem suze samo kaplju...
e baš si me nasmijala, tamagoči!
Moj lipi anđele...
apslotuno je ta pjesma drugačija sada nego prije par godina!
meni nekada paše poslušati takve pjesme, jer one samo potaknu da iz mene izađe ono što unutra sakrijem, pa mi poslije bude bolje!
najdraže moje, ne želim vam govoriti onu staru : vrijeme liječi rane, ali činjenica je da stvari s vremenom budu drugačije! sad je još sve jako friško, i treba dati sebi vremena, prvo i da se hormoni stabiliziraju, a i da organizam odtuguje! mora, jer to je jedini put ka boljem!
I mene je sad "ubilo" moj lipi anđele...
Odmah mi se u glavi stvorila slika mene i MM-a kako plesemo na nasoj svadbi na tu pjesmu a nas mali anđeo izmedu nas, u mom trbuhu, cupka skupa s nama...
Za koji dan nam je godisnjica braka, a ubrzo poslje i godisnjica kad smo se oprostili s malenim
Ali slazem se s nenom, treba pamtiti one lijepe trenutke, bili smo zajedno 5 mjeseci, predivnih 5 mjeseci
sorry cure ako sam vas deprimirala s tim stihovima. I mi smo na našim svatovima plesali uz tu pjesmu. Ugašena svjetla, baklje nas osvjetljavaju i svi svatovi oko nas. Predivan osjećaj. Ali ja tada nisam bila trudna, mi smo po starinski ušli "nevini" u brak. + je došo 2 i pol mjeseca kasnije.
Hvala svima na riječima podrške i žao mi je svih vas koje djelite moje iskustvo. Znate kako kažu: Bog daje svakome križ, nekome teži, nekome lakši. Ovisi koliko je osoba jaka, koliki križ može nositi. U prevodu, mi mora da smo stvarno jake. Na kraju krajeva, tu smo, ne ležimo u krevetu i ne sažaljevamo se. Izašle smo jače.
Sad ču ja uletit sa malo "crnog humora" JEL VI ŽENE RADITE??? Il sve samo gledamo TV? LOL
Tamagoči samo se isplači...i plakat češ još....ah valjda čemo sve mi do kraja života svako malo imat dane kad čemo plakat. I kad budemo več stare i "inkrepite" i do Bog sa unucima, plakat čemo...ono što smo prošle nikad se ne može preboliti. Ali kako Bzara kaže, s vremenom lagano otupimo, pa to što je nenaa rekla, nemamo suza za isplakat, a duša svejedno plače...
Mi se za 4 dana opet malo idemo javit našim dečkima. Uh koštaju me ta dijeca, plati benzinu, kupi cviječe, plati autoput, jedi u restoranu!!!(oprostite danas mi je očito dan za crni humor)
Neka od vas je isto spominjala da se šalite s muževima na svoj račun...a život zna bit toliko ironičan da jedino što ti preostaje jest "always look on the bright side of life" a ona je trenutno Crna...pa nam ne preostaje ništa drugo nego crni humor...
A jest ga baljezgarim danas...shvatite me, nisam spavala, naljevam se kafe, več me treskavica hvata, imam "deadline" ____________________ za 3 dana a posla toliko da ga u 2 tjedna ne bi završila! :shock:
Zato vam šaljem veliki poljubac i nadam se da če danas ipak biti lijep dan, koliko god je to moguče
Evo vam cure da se malo nasmijete :
Pismo iz Zagorja
Dragi moj sinek Štefek,
Evo,bum ti ovo napisala da znaš da sam živa. Pišem ti polafke, jer znam da
ti nemreš brzo čitati.
Ne buš prepoznal hižu kad dojdeš, jer smo se preselili. Adresu ti još nemrem
poslati ,jer su bivši stanari odnesli broje vu svoju novu hižu da ne buju
morali svoje adrese menjati.
Nova hižica ima odličnu vešmašinu, ali ne dela dobro. Jučer sam dela oprati
japine dve košulje i onaj zeleni šorc, povukla lanac i robe više nikam ni!
Japa je dobil odličan novi posel. Ima pod sebom 500 ljudi. On je sad grobar
tu v selu. I kad to velim, da znaš da smo konačno pokopali vujca Jožu.
Vu selidbi smo ga pronašli vu ormaru kam se je bil skril još onega Božića
kad nas je pobedil na skrivača.
Danas je rodila tvoja sestra, ali kak još ne znamo jel sin ili kćer, nemrem
ti povedati jel si vujec ili vujna.
Kaj ti bum još povedala? Sećaš se stričeka Blaža? Onoga kaj se je navek
falil da je brži od susedova bika? Je, sad znamo da ni.
Prošli teden se vtopil tvoj kum vu kaci z rakijom. Više njih ga je pokušalo
spasiti, ali on se ni dal. Tri dana su vatru gasili kad smo ga kremirali.
A ujna Ruža? Njoj je prav sve suprotno neg meni. Ona kad pije kavu, ne mre
spati, a ja kad spim, ne mrem piti kavu.
Neki dan kad smo išli vu onaj Getro kaj su ga otvorili vu našeme selu, je
bilo nestalo struje baš kad smo se vozili na pokretnim štengama. Tri sata
smo čakali da se buju opet pokrenule. A onda je tvoj bratić Jožek zatvoril
izvana vrata od auta i ostavil ključe nutri, pak smo svi kaj smo bili v avtu
morali čakati još dve vure dok je on išel doma po rezervne ključe.
Jako nam fališ, a naročito od kak si odišel. Moraš nam pisati kak ti ide s
tvojom novom curom stranjkinjom.
Nemreš si zamisliti kak smo se svi
obradovali kad si nam ono rekel da si vu krevetu s tom Hepatitisom. Kaj je
ona iz Grčke?
tamagoči, kraljice, vrištim od smijeha! evo MM me gleda kao da sam poludila!
... da se bar malo nasmijemo
Pravila pisanja postova
